Нова искра

Последњи ред Црепуљским ханом стајаше ' .1 е Д И0 момче из Рудника у бе•Цц* ИЈ-^| лом руху, готово голотрбо, јер ' ! они завесП ' И °А тканице, што му ШК Шг Ј I, једва држаху љуту нећанку, не '"Ш беху ни налик на појас, каким се обично опасује Дукађинац. Руком беше ухватило вођице под брадом неке крупне ђогатине, који ваљда пуних тридесет година шета и ђипа по овој немирној земљи. И длака му је не као у свака његова брата белца, него некако сура као кршеви по Бериму. Осим тога ђогат „нити ногом бије, нит' ушима стриже", као што је некад гиздаво чинио по завету славних дедова; напротив — дољу вилицу окембесио, уши раширио, те међу њима има таман пола аршина, па старачки стоји и премишља ваљда о томе, како би се ово момче узврпољило, да је нешто млађи дајбуди само за десетак година. 0, како би га морало в&дати испред хана, па чак и око хана и најзад дало себи тврду бесу да вазда шмугне кадгод види добра коњаника! А сад ?... Хе... Било!... Сад му некако смета и седло са везеном Пазарском хашом, и силимбета, и кожни

Мохиканац колани, а особито ова пуста окићена чзда еа тешким жвалама и веригама, чије му ките притиснуле главу, те готово од њих ништа не види, кад и иначе, врло често, његова нога ступа не сасвим правилно... Пуне кожне бисаге чисто му улубиле мршаве слабине, само још сапи, широке на цео аршин, згодно подупиру терћије') његова господара. Да је мало нижи и сувљи, рекао би да је с тога света дошао славни Росинанте, па чека пред крчмом, негде у Андалузији, нлемића од Ламанче. Но на срећу ово је Црепуљска долина, испод саме Мокре на међи Дукађина, те се брзо на ханској капији указа, не сув и блед внтез добрих старих времена, него омален, пуначак и румен Колашински поп. Обучен је у црне сукнене, пошире чакшире, чошни црвен копоран и сигав гуњ, с рукавима поврнутим уз руке. На глави му црна капа, налик на ониску камилавку, и рекао би да је Ђаковачки или Љумљански ћулав, који је ту у селу добра попадија омрчила за свога попу, како би се видело да је законик, а не неки, Боже опрости, чаршијски чорбација или манастирски ђак што иде по кахи.ји да сабира и пише иисанију. Из тих !) Пртљаг, у коме је кабаница и струка

Број 1.

Год. VIII.

„Нова Искра" излази сваког меседа. Цена: на годину 16, по год. 8, четврт год. 4 динара; ван Србије: на год. 10 Фор. или 20 динара у злату. Претплата и све што се тичо администрације шаље се Р. Ј. ОдавиКу, власнику и уреднику „Нове Искре", Калетан-Мишина улица, бр. 8. Рукописи се не враћају; накнадно тражеве појединих бројева извршује се само у року од два месеца. После тога рока бројеви се могу добити само за откупну цену. —