Нова искра

му је побуда она и обавила око тога ћулава танку црну шамију — наивни сељачки еимвол посвећења у нашем крају — те се одмах по њој познаје да је ћулав баш на поповској глави. Силав и оружје, разуме се, беху на своме месту, па то чак не би ни пало у очи — јер је ствар сувише обична — но међу пиштољима беше и јатаган, коју свбтињу сељаци већ одавно дају женама да онсецају конопљу или да врачају противу вештица, пошто јадници о музеју, хвала Богу, немају ни појма. Дакле јатаган одмах пада у очи као ствар сувише археолошка, те метнеш очи на попа и видиш да се исиод црна ћулава струје сбде власи, чију маст има и коврџава, но некако још броћкаста брада. То све као да збори како поп носи на својим леђима шездесет или и више година. Лице још евеже и пуначко, бркови зелењикаво-седи, као некад у Марка Миљанова, а очи играју као да се по маслу котрљају. Поглед некако нагло оштар, и кад би се очи само за тренут на једном иредмету зауставиле, видело би се да је крваво-мутан, као у онога што је дуго спавао или банчио, гушећи се у љутом дуванском диму и срчући Подримску малвасију... Обуо је преплетене опанке од сирове коже, као и сви сродни му попови, почињући, може бити, од Оветога Оаве па до најскоријих времена. После овога одмах се види којем типу припада овај поп на ханским вратима. Њих је било свега три. Нити су се губили нити изрођавали. Ех, то су били попови!.. Први су тип попова нашега краја били они што су носили веома скромно народно црно рухо, јахали обичну кљусад, иа често и самарњаче, а још више пешачили по брдима и гудурама са иисаним требником и малим дрвеним крстом, увијеним у убоги епитрахиљ гато га је сашио Вучитрнски даскал у гаколи за време часова равно за т;пдесет грогаа... Они су били побожне душе, много се крстили и хукали од агарјанске вере, гледали цркве и манастире, онслуживали своје и туђе нурије, без тр^нка ропота, па често и без марјагаа. Пазили су народ и веру његову онако како су знали и умели, а у друге се послове нису мегаали. Из другог су тина попови из вићених и великих кућа, кнезовски и кметовски еинови , који су се учили у Дечанима или Патријаргаији, у селу носили богато чошно рухо, а у граду широке расе и високе грчке камилавке са надстрешницама. Јахали су добре коње, у парохије ретко ишли, али су седели кнезу уз колено и с њим водили у народу прву лојалну реч; пред властима турским виђени и уважени, код владика прибрани, јер су им при путовању састављали врло добру пратњу и с грехом нонекад доносили по коју повећу младицу из Ибра или томе слично, што се обично њиховим грчким високопреосвештенствима допадало: — они су често кнезовали и били тако рећи поповска елита. Трећем пак типу припадали су они попови који еу расе облачили само кад су се попили, и то може бдти туђе, тек да се не излажу трошковима за два-три дана, док пе рекну владици „збогом", готово за навек. То су били

најомиљенији попови. Јахали су добре коње, уредно ишли у нурију, но зато ретко у цркву, носили увек оружје, добро пили и веселили ее заједно с народом и помагали му више пугаком него крстом. Тежак живот особито .је био погодан да се ова врста развије и сталожи и да на дуга времена да неку симпатично-јупачку мешавину хајдука попа, који је врло лако прекидао крштење и опело и трчао у заседе или да што учини Арнаутину, па тек после тога да дође и настави оданде, где је био прекинуо. Причају за неког оригиналног попа Радивоја, који је прекинуо опело, отрчао и осветио свога рођака, па се рањен трећега дана вратио право на гробље, покрај свеже хумке наложио огањ била је зима — из бисага извадио вино и воштаницу па мирно, грејући се, продужио опело!... Ето овој врсти припадаше, као последњи, и наш поп, поп-Томисав Крњак из Црепуље, стари делија и серхатлија. II. Он застаде на вратима. У десној му руци бегае повећи кругаац гаећера, а у левој белић 1 ) нун вина. Бегае намрштен. — Ене ^Ги, тако ми закона!... А, куче бре! викну он опоро и окрену се младићу гато му коња држагае: — Што ми коња не гаеташ, а?... — Па... оно... попо, он сам неће — одговори момче доста стидљиво. — Ене ти — иеће!... Не ваља то. Тако ми закона!.. Хм!... Не ваља тако... Старога човека ваља да поканиш. Тако ми закона... Једаннут, два пут, пет пут! Тако ми закона! Хе... Чес' да му водига. Отари је то делија, бре... Хе! — Па ја 'оћу, поно. Ево... Д§-§! Ето видига како неће, — опет ће момче теглећи из све снаге ову поповску лађу. — Неће, цркве ми... Д§-е!... —- Е, неће сад, видим ја —- наљутио се. Стари је то ћеФлија; ће® био па прогаао, зна он. Тако ми закона... А његов ће® скупљи је но кадвн... како?.. но... но муФт!н! Научио сам га ја. Ја. Двадесет и пет година како смо заједно, па знамо један другоме ће®ове. Хе, нагаи ће®ови!.. То су ће®ови, цар да их не откупи!.. Тако ми закона! Лабуде ! Коњ одмах подиже угаи и окрену главу к попу. — Ене ти! Вдрав си, мој синко! Лабуд се намах пропе на задње ноге и стаде да двори, нежно гледајући на свога заповедника. А Крњак диже белић и ноче лагано да гргуће. Готово га искапи, па онда се накагаља и нриђе те му заостало вино проли на гриву. Коњ спусти прве ноге, стаде мирно као сеоска снагаа и поче да грицка шећер из нопове руке. — Хм... Сад на здравље и теби и мени — продужаваше поп, тапшући га руком по врату и огледајући попруге. — Тако, сине, тако. Дијете, ето видига ли? г ) Бокал, купа.