Нова искра

52 —

око њих! Многи други градови и многа села у околини Еашлара саевим су уништени и сравњени еа земљом, а највише: Артиш, Еушлар, Јанги-Гисар, Јанги-Шар, Акеу, Јаркенд, Ош, Андишан, Рокан, Арлук, Верни, Ходшент, Пржевалск, Мерке и Џисак. Велико пространетво тога земљотреса, дуго трајање подземних удара (скоро посведневно за пет месеца) и необично пространство плеистосеисне области, јесу јаки разлози по којима се та појава рачуна у тектонске. Прилог је томе и ®акат да у томе нределу нема активних вулкана. Узрок тој тектонској појави сматра ее да долази од рушења и размицања различитих слојева у Земљиној кори. Још ће јамачно интересовати читаоце, да им поменемо, да су тај потрес забележили скоро сви земљотресаи апарати (сеизмогра®и) у Јевропи. Тако су у Страсбургу забележили почетак у 4" 10"; најјачи удар у 4 Ч 28 м , други јачи удар 5" 30 м и свршетак у 6 Ч 30 м . Вемљотресна станица у Љубљани забележила је почетак у 4"' 7 М , најјачи покрет у 4' 11 м . После једнога сата наступио је и други, нешто слабији удар, а потреси су преетали тек после 6 чаеова. Још ужаенији био је земљотрес у истој области 3, децембра (16. дец.) 1902, у Андишану у близини кинеске границе. Први удар наступио је у 9 Ч 50 м (Андишанско време) пре подне и трајао је 8 минута. Око 10'/ 2 часова наступио је и други удар, али слабији. Оба удара била су

вертикална, оздо на више, а простирали су се одатле у правцу од СИ ка ЈЗ. Тада је изгинуло 4658 људи, махом урођеника Туркмена и сасвим уништено више од 15 хиљада зграда. Еад се упореде ови бројеви са онима из катастроше у Шемакхи, види се да је у Андишанској катастроФИ убијено два пута више становништва а порушено три пута више зграда. Ни један, који је остао у животу, није могао ништа спасти осим свога живота, те је због тога настунила ужасна глад, која се нешто могла ублажити обилном милостињом са стране. Чим је допро глас о тој катастроФИ, руско друштво Црвеног Ерста послало је 10.000 рубаља у Андишан, за тим је дошла и накнадна помоћ у још 25.000 рубаља, оделу, храни и т. д. Одмах су подигнуте кујне, које су непрестано спремале јела, а један део невољника смештен је по железничким вагонима, који су тога ради тамо довезени у великом броју. Најјача сила тога земљотреса није се показала на тако великом простору, а већ у нспосредној близини те т. зв. нлеистосеисне зоне последице су биле сасвим незнатне. Укупна површина потресене области изнела је око 1500 квадратних километара. Епицентар је био 6 килом. јужно од Андишана, где се находи једна пукотина из које су избијали грдни млазеви воде, муља и песка. После главнога удара, јављали су се посведневно накнадни удари до у јануару 1904.

(СВРШИИЕ СЕ)

Траг времена

I.

С

аранио сам своју добру драгу, У дане што су ишчезли кб пара, У мрком, муклом, црном саркофагу, Без љубави и пролећа ш го вара; Саранио сам своју добру драгу, А није знало пролеће љубавно, Честице спомена у коме трепере, Понос и младост, закопани давно, Без сени среће и без благе вере; А није знало пролеће љубавно За сне без ноћи и ноћи без снова, За сне у којим сијала је она, Вечерња звезда несрећних духова, И није знала мирна васиона За сне без ноћи и ноћи без снова. Дубоко, мрачно, несрећно, и дубље Но смисб тајни живота и бића, Саранио сам, уз црвене зубље, У друштву жеља, снова и ветрића, Дубоко, мрачно, несрећно и дубље,

Саранио сам своју добру драгу: У дане што су ишчезли кб пара, У мрком, муклом, црном саркофагу, Без љубави и пролећа што вара. Саранио сам своју добру драгу. II. Тако су прошли јади што су били, Кб чиста роса, у јутру, са цвета. Умире тихо, нестаје и чили Тужна и лепа илузија света. И срце моје сад више не цвили За изгубљеним сном минулих лета И прима живот туробно што мили, Што пружа судба сурова и клета Заборав сунца, љубави и среће! У мени само једна нада ташта, Да ће све проћи, кб облак живота. Туробно ћутим испод сивог плашта Суморних дана. Јад с јадом се сплеће Данима бола претучена скота. Сима Пандуровић