Нова искра

— 53 —

Кад јс Карађорђе изабран за старешину и вожда устанку?

итање о дану, кад је био састанак шумадијских првака у Орашду, и кад је Карађорђо изабрпн за врховног вожда ? ни до данас још није решено нити је дан тачно утврђен. Г. Стојан Новаковић дотакао се први пут тога питања у својој књизи: „Васкрс државе српске", која је прештампана из „Летописа Матице Српске", а за тим ноправљена и поново штампана у издању Срп. Књижев. Задруге. На стр. 12 првога издања г. Новаковић вели: „Пошто је сва земља насиљем већ била до крајње мере и огорчена и раздражена — устанак се заиста одмах и почне у свима крајевима Београдског Пашалука. То је било у првој половини Фебруара, а око 14.—21. Фебруара 1804. збор шумадијских четовођа и одличнијих људи у Орашцу (на граници Београдскога и Крагујевачкога Округа) избере устанку за врховнога вођа Карађорђа Петровића из Тополе." По други пут г. Новаковић је детаљније расправљао то питање у својој књизи: „Устанак на Дахије" а у одељку: „Кретање устанка у Шумадији и у осталим крајевима Београдскога Пашалука. Избор Карађорђа за врховнога вођа" (стр. 65.—85). Као резултат својега истраживања о дану састанка у Орашцу и дану избора Карађорђа за врховнога вођа г. Новаковић изнео је на страни 85. своје књиге, а у тачки под ђ): „Да је избор Карађорђа за врховнога старешину извршен такође у Фебруару око 14-тога месеца, пошто немамо још начина да тај догађај одређеније за месечни дан вежемо." Покушавао сам и сам да ово питање колико толико тачније расправим и одредим дан састанка у Орашцу, када је Карађорђе изабран за врховнога вођа устанку. Резултат својега истраживања износим пред читаоце не претондујући још да еам овим то питање дсфинитивпо решио. Да би се ово питање могло решити, према подацима, који ми стоје на расположењу, потребно је поћи од одређених датума. Ва сад најодређенији је онај датум кад су погубљени ваљевски кнезови: Алекса Ненадовић и Бирчанин Илија, а то је 23. јануара 1804. године. 1 ) Избор Карађорђев за старешину није могао ни у ком случају бити пре 23. јануара. После овога датума потребно је знати датум ма којег другог знатнијег догађаја после избора Карађорђева у Орашцу. Први знатнији догађај после избора Карађорђева у Орашцу, нема сумње, јесте

*) Овај дахум забележио је проха М. Ненадовић у својим мемоарима. Стр. 67. (издање 1893.). Исхи дахум као дан кад је хребада да се изврши сеча кнезоаа забедежен је и у молби, коју су Срби посдали из Остружниде 1. маја 1805. године султану, а коју. сам лредисао у Архиву Мин. Иностраних дела у Петрограду 1904. године.

сукоб у Дрлупи између Карађорђа и устаника с једне стране, и Аганлије и његове војске с друге стране. Питање је кога је дана у месецу Фебруару био тај сукоб у Дрлупи, када је пала крв и једнога од Дахија? Вемунски протопрезвитер Михаило Пејић, у својем писму, које је писао Карловачком митронолиту Ст. Стратимировићу, описује одлазак Аганлијин са 400 Турака и 20 пандура од Срба, нротив устаника. За тим описује сукоб између Турака и Срба и вели да је Аганлија рањен у Београд донесен. Штета само што на овом Пејићеву писму нема датума кад је писано. Али за то опет забележен је дан кад је стигло у Карловце. Тај дан је 28. Фебруар 1804.*) То значи да је писмо писано негде око 20. Фебруара, дан раније од 20. или дан позније. Према томе сукоб између Карађорђа и Аганлије у Дрлупи био је ире 20. Фебруара. У једном допису који је послан из Земуна 23. фебруара ((>. марта по новом стилу) страним новинама, вели се: „Пре неки дан (21. фебпуара дакле 9. фебруара но с/гаром стилу) послалп су једно одељење војске од 400 пешака Турака против Срба. Али ову војску дочекају Срби најживљом ватром и после кратке борбе растерају је тако, да је претрпела знатне губитке." 3 ) У овом допису имамо датум кад је Аганлија изишао из Београда са 400 Турака и отишао иротив устаника, а то је 9. фебруара. Нема сумње да су се Дахије решиле да пошљу једнога између себе с војском против устаника и Карађорђа онда кад су чули да је устанак организован и иошто је Карађорђе изабран за врховнога вођа, а то је већ било свршено пре поласка Аганлијина из Београда, дакле пре 9. Фебруара. Могло би се посумњати у тачност забележенога датума у МопНеиг-ову допису. Али датум 9. Фебруар тачно је забележен, јер га можемо потврдити и с друге стране. Тако Л.азар Поповић у биограФији својега стрица Павла Поповића описујући номрачење сунца, које је било на Три Јерарха (30. .јануара 1804. године) вели: „Не прође неколико дана, али ето ти Аганлије из Београда, који с неколико стотина Турака дође у село Сремчицу 8. или 9. Фебруара (два сата далеко од Вранића) и одатле поручи свима кметовима и поповима по околним селима, који је год права раја, да му сви у Сремчицу дођу. Они дођу, а он пита: — Рајо, ко попали ханове? Ко поби субаше?" „Они одговоре: — Хајдуци! — Море знате ли ви, да смо се ми са два краља каурска — с Немцем и Московом — тукли, који нам ништа нису могли учинити; а Дрни Ђорђе подигао је

2 ) Писмо нроте Пејића надази се у Архиву Краљев.' Срн. Академије Наука. Вр. <388. 3 ) Мош(;еиг ХЈшуегве!. 1804. Вр. 190.