Нова искра
— 62 —
можда, неће тврднти да то није смело ии могло бнти због дрекости глумачкога меморандума? Ма какво решење, повољно или неповољно, па чак и оно обично данашње Управе „Помози Бог, чаршијо, на обадве стране!" — било би ма какав одговор, после којега би, у сваком случају, ситуација била чистија а решење поузданије. Страх, вечити страх од нечег нејасног, великог и ужасног — стални јо пратилац данашњег управника, те је тај страх у исти мах и прави узрок овако несносног и ружног стања у нашем Позоришту. Ако је у размирицама између Управе и глумаца право па глумачкој страни, оставку је требало дати одмах иосле иредатог меморагдума, кад се већ није хтело изићи у еусрет глумачким жељама,; ако ли је нраво на страни Управе — оставка је бесмислица ко.ја ће у Позориште унети читав низ иепријатности и за будућност. Полазећи од појмова „право" и „кривица" решење није било тешко, али неодлучност свих Фактора довела је ствари до апсурдности. А чим се појавила неодлучност, је ли чудно, што ,је иублика своје симпатије поклонила глумцима? Да сведемо. Демонстрације овакве врсте не треба упоснти у Позориште, али је исто тако дужност сваке Управе да својим одређеним радом онемогућава овакве појаве. А ако оне ипак наступе, не сме Унрава падати у комичну кривицу и подносити такозвану оставку, и у исти мах личити на онога што повуши: „Ја ћу поћи, а ви ме не дајте!" Не треба ником допустити да нам се смеје! Глумачке жеље ваља проучити и задовољити све онравдане захтеве. Ако ли је лудо оно што траже одбити их мирне душе и чисте савести; имају ли права — дати им га, макар и по цену признавања својих погрешака. Или једно или друго, јер је „треће" — управ ово што је сада у Народном Позоришту. А колико је такво решење и правилно —■ видимо сви. - К.
ш
* Валдо Косић штампао је „Рор18 те(1а1ја 1 те(1а1јипа герпђИке <1и1)гоуабке, б1:о 8е па1а2с и Лиђгоуаскот (ЈотогоЛпот тигеји". * У Државној Штампарији наштампан је и сад се продаје „Државни Календар Краљевине Србијо за 1906. годину." Може се добити код свих повлашћених књижара и у стоваришту књига Државне Штампарије. У тврдом повезу цена ,4 динара, у елегантном 6 дин. * Готова је „Статистика Краљевине Орбије. Књ. XX. Статистика кривичног суђења у Краљевини Србији \ за 1896. годину." Књига је величине 4°, има 5 листова, БХХХ1У и 447 страна. Једанаест диаграма. Цена 15 динара. * За издања Матице Срнске пр.имљени су ови рукоииси: „Односи Дубровчана са Србијом од 1858. до 1862. год." од Василија С. Марковића; „Критичка студија. о Светиславу Вуловићу" од пок. д-ра Љубомира Недића; „Принос за биограФију Јована Рајића" од д-ра Алексе Ивића; „Неколико Вукових примедаба" од Вла-
димира Ћоровића; „Из историје Сењоких Ускока 1604. до 1607." од Јована Томића; „Разговори у доколици II." од г Воке Михајловића. — Нису примљени: „Зло дете", позоришна игра за децу; „Деоба Јакшића", драма у три чина ; „Ва инат", прича; „Поп и народ старога кова", прииоветка. — Издати су на оцену ови рукописи: „Краљевић Марко у банацком селу", несма; „Уму и срцу", поуке за народно просвећивање; „Ала имам комшиницу младу", ириповетка; „Јодан догађај", приповетка; „Узроци бројног опадања нашега народа"; „Матица Срнска". — Такођер су издати на оцену рукописи који су стигли на расписану награду: „Љуба Мандушића Вука" и „Зулум: и комите". * Жив. Г. Павловић, ђенералштабни мајор, иревео јо са немачког језика дело мајора Кунца „Тактички иримери из ратова најновијега времена, од 1880.—1900. год. I. Српско-бугарски рат 1885. год." Дело ћо изнети до 7 штампаних табака, а цена ће му бити око 2 динара. Претплатничке иријаве слати преводиоцу у Веоград. * Инжињорски капетан Миленко Недић, превео је са Француског језика „Тактичке поуке из руско -јапанског рата". Писац је Француски ђенералштабни капетан Висел. Књига ће изнети до 10 штампаних табака. Издавач је уредништво „Војске", с тога је цена: за претплатнико „Војске" 0.90 дин., за непретплатнике 1 .60 динара. * Слободан Јовановић, про®есор у Университету, дао јо у штампу своју књигу „Основи правне теорије о држави". У књизи ће бити ови одељци: Увод, Појам државо, Државне Функције, Организација државио власти. — Књига ће изнети око 15 штампаних табака велике осмине. Дена је за претплатнике 4 дин. (круно). Претплату прима Жив. 0. Дачић, секретар Университота (Београд). * У В. Кикинди, 18. о. м., умро је угледни грађанин и адвокат Ђорђо Радак. Истакнувши се још 1848. год. у иолитичком животу нашег народа, пок. Радак до смрти своје уживао је одличан глас великог Србина. Поживео је 83 године, а на самрти ступио је у род великих добротвора српских. Оставио је: Српском Учитељском Конвикту 40.000 круна; за зидањо Српске Женске Учитељске Школе у Кикинди 40.000 круна; за стипендије сиромашним српским ученицима 40.000 круна; за удадбену помоћ српским свештеничким кћерима у Далмацији 40.000 круна; Књижевном Фонду Матице Срнске 20.000 круна; Српским Земљорадничким Задругама у В. Кикинди 5.000 круна. Свега 225.000 круна. Нека је слава и вечита хвала пок. 'Ворђу Радаку! * Српско Омладинско Коло у Ианчову приредило је на Св. Саву свечану седницу, на којој је, поред песама и декламација, беседио Светозар Матић о значају тога дана. — 15. о. м. оиет је био састанак на којему је Војан Вујашковић беседио „0 ираву угарских држављана"; а 22. беседио је М. А. Поповић о појавама из српске новије литературе. * Душан Шамбек, хоровођ срнског певачког друштва „Венац" (Паичево) написао је драму с повањем у 4 чина „Лепа Мара", Грађа је црпена из сриског живота у Банату. Чланови „Венца" нредстављали су је 17. Фебруара. * Радоваи 'Г. Пе])овић-Невесињски дао је у штамну збирку својих приповедака „Горштакиње". У њој ћо бити: