Нова искра

— 61 —

једнаке а трећа је мало нешто ређе. У нас ее најчешће налазе ове гусенице на лициуму, али их има и на другпм биљкама на храни, нпр. на: 1)а1,ига 81гатошиш, 8о1ат'ит ^иТзеговит (код нас се ретко налази на овој биљци), 8. 111§гит. 8. (1и1катага, Зугт^е уи1^апа, Јазттит о9., 8атђисиз ш^га, Вошсега сарг1ГоНит, Сапа1)18 заМуа, Ргипиз (Јотез^са, РГгиз соттипјз, Бапсив, АпеЉит, Гга^апа уезса е1зс. На свима овим биљкама ређе се на лази него на лициуму, татули и буници. У јужним пределима има ова гусеница две генерације, а још у јужнијим и више. У нас су досад опажене две генерације, једна у јуну-јулу а друга у септембру до октобра. Ова, последња генерација је јача од прве. Величина ове гусенице, кад одрасте, износи 125 до 140 тт. Еад достигну ту величину, онда се опажа у њих нека узнемиреност, што је знак да је дошло време чаурењу, што брзо бива. Чаурење је у земљи и то бива пошто, по посматрању Реселову и Ајгиер -АбаФијеву, најнре цело своје тело оквасе неком течношћу коју саме луче. После 21—28 дана ишчаури се лептир т. ј. још исте јесени, али ако је чаурење било у октобру онда се лептир ишчаури тек друге године т. ј. после 245 до 260 дана. Из мојих бележака вадим једну годину чаурења и презимљивања гусенице у томе стадијуму њене метаморФозе и појави лептира у години за тим. Узимам годину 1898. Ухваћено је неколико гусенице између 7. и 16. октобра на лициуму у слободном пољу, и неке су се од њих учауриле 8.—10. октобра, а неке (од 16. октобра ухваћене) тек 24. октобра. Спољне прилике пре чаурења и за време чаурења биле су оваке: У октобру, кад су ухваћене, температура је износила 2Г28 0 Ц. односно 9-17° Ц. Иначе време у овоме месецу повољно. Новембар. Најнижа температура — 2° Ц. а највише 21° Ц. Децембар. Јаче од трећино месеца температура испод нуле, и то најнижа — 8° Ц. Јануар. Оамо 4 дана са темпер. испод нуле и то са најнижом — 5° Ц. Фебруар. 14 дана испод нуле са најнижом температуром — 7° Ц. Март. Снежан са неколико мразовитих дана. Аирил, мај. Кишовити, ветровити и релативно хладни. Ишчаурење у јуну. Раније су године биле хладније, али сам узео прошлу годину зато, што је време за беланце (у чаури) било неповољно због хладних ветрова у зимње доба и доста веома сухих дана, а доцније је тек било влажније. Кад се лептир ишчаури и како му се осуше крила, он одмах, као и све СФингиде, облеће око цветова и сиса мед, као год што сиса и сок из стабала која „сузе", али најрадије сиса мед из саћа, па је због тога често штетан кошницама и ако многи од ових дрских насртача главом плаћа своју дрекост од раздражених пчела. Атронос има неке особине којих у других наших лептирова или нема никако или су ретке. Прва му је особина пуштање извесних тонова, а друга је пуштање извеснога мириса. Веома је дуго нагађано, како лубањар процзводи овај тон кад је раздражен. Још Реомир је мислио, да се тај тон производи трљањем извесних делова на предњем телу и то трљањем сисаљке или сурлице о корене сежњака на којпма има неколико издигнутих ивичица.

Вагнерово анатомско испитивање показало је, да се пред самим такозваним желудцем завршује при дну једњака једна бешика испуњена ваздухом и заузима целу предњу половину задњега тела. Према овоме Вагнер мисли, да овај тон произилази увлачењем а нарочито насилним истискивањем ваздуха из поменуте бешике кроз једњак а нарочито кроз сисаљку. Ландоа се придружио овомо мишљењу и ако је раније друкчије мислио. 1Пто се тиче друге особине, пуштања извеснога мириса, она није готово усамљена 5 ) код нас као што је прва, али је врло ретка и није јој извор где је обично у лептирова него на месту које ћемо одмах и описати. У индо-аустралијских лентирова „мирисни апарати" налазе се већином у Ропалодера на крилима а у Хетероцера на телу, као што је и у нашег лубањара. Кад се ухвати Атропос, он пушта од себе некакав особени мирис који се осећа и мало даље од њега. Такав мирис пуштају и наше Пијериде а можда и други неки лептпрови, али, колико је досад познато, њихов мирисни апарат смоштен је између љуспица на крилима, док је иети апарат у нашега лубањара на самом телу и склопљен је овако: на трбушном прстену мужака лубањара има чуперак од влакана, који је дугачак 5—6 шш. Ова влакна леже у једној улоци а позади ове улоке, на мало плићем месту, леже мирисне жлезде са веома малим ушћима, из којих жлезда доспева мирис у влакна и помоћу њих у околину.

умс-тноот

Криза у Српском Краљевском Народном Позоришту. 7. о. м. почеле су ] Народном Позоришту демонстрације против садашње Управе. Демоистровали су посетиоци (махом ученици ередњих и виших просветних завода), захтевајући да се .Управа уклони. Демонстрација, доиста, и чудна и ретка, јер нигде у свету публика не мења Управе на овај начин. Ва то данашњој Управи ни по чему и не служи на част, што је нохитала са оставком и покушала да тако реши ову доиста велику неприлику своју. Хитњу своју у нуђењу оетавке Управа оправдава уверавањем, да су демонстранти били само оруђа у рукама незадовољних глумаца; а како је, на тај начин, дошло до немогућности за кооперативан рад Управе и глумаца, — оставка је једини излазак. Јасно је да оваква мотивација вређа и демонстранте и глумце. Демонстранти одбијају сваки утицај а глумачки клуб то је и у журналистици учпнио. У Факту, да нублика, која је демонстровала, увек више воли глумце него ма коју Управу — није и доказ да је она за своје држање упућена од глумаца. Размирице између Управе и глумаца, које су добиле израза и у меморандуму глумачког клуба, познате су и позоришним посетиоцима. Клуб је молио за одговор до 1. Фебруара а демонстрације су ночеле 7., на шест дана после рока ко.ји је прошао без икаква деФинитивног решења. Не би Управа од ореола славе своје изгубила ни један зрачак да је настојала да се решењо сиреми до 1. Фебруара. Или, 5 ) Согго8|н )11 (1еп2-В1аи (1еа еп(;ото1о§Ј8сћеп Уегешез . Дпб « хи Бгевбеп. 1886., 1887. и 1888.