Нова искра

— 00 —

ХРОНИКИ

— Лубањар, лртвачка глава, лртвоглавац —

Историско-биолошке белешке о овоме лептиру ОД Д-ра РЛ.Д. ДДЗАРЕВНЋА Овај највећи лептир међу СФингидама једини је јевропски представник рода АсћегопИа, који је у источној и јужној Азији заступљен са више врста, од којих наводимо: Асћегоп! 81ух, А. 8сиМа, ШгН, А. ТЈасће818, Гаћг. 1 ) 0 пореклу његову вођена је жива дрепирка, која још није потпуно стишана. Ентомолози из прошлога столећа а и данашњега безусловно су мислили, да није пореклом из Јевропе него да је странац у њој или досељеник у јужну Јевропу. Овога се мишљења држе чак и данашњи неки ентомолози позивајући се на ентомологе из XVI и XVII века, који у својим лепидоптеролошким списима ништа не спомињу о овоме лептиру. Пада у очи да овога леитира не спомиње ни Аристотело а још мање Плиније, и ако су обојида, а нарочито први, били изврсни посматрачи, него тек из половине XVI столећа има трагова у радовима лекара и проФееора Кардано, да је аНороб био нознат у то доба, а у каснијем добу, и покрај иоменутог доказа и других сигурних података, тврђено је упорно још пре кратког времена да аИороз није наш лептир, него да га ветрови са југа доносе у наше пределе и од ових има јодна јесења генерација, али од ове закржљају бенчице и никад се не добија савршен лептир. 2 ) Од новијих ентомолога и Деиизе *) се у неколико придружују Боадивалу, док међутим Хибнер*), у издању које је мени при руци, само укратко сиомиње да је овај лептир пореклом из Америке и да је сад (1805.) расирострањен по целој Јевропи. Неки од чувенијих ентомолога тврде, да је а!;горо8 пореклом из Африке или Индије (Рослер), а неки онет (Пабет) мисле, да је тек у прошломе веку прешао у Јевропу из А®рике или источне Индије. Ово своје мишљење они оснивају на храни којом се храни гусеница овога лентира, а та је храна кромпир, који је, као што је познато, у Јевропи свугде засејан тек у половини 1 ) Беи^зсће еп1от. 2еН8оћгЦ'1, Јаћг&ап^ 1895. 2 ) Во18с1иуа1: 8р6с1в8 §епега1 (1ез БерМоркбгез, I. 1874. 3 ) А. Бершае!;: Без РарШопв. Јспо^гарНе е(; Шз1о1ге паЈигеПе (1ез рарШоиз сГ Еигоре. Рапз 1877. 4 ) Ј. Нићпег: 8атт1ип§ <1ег еигормзсћег 8сћтеиегНпее. Аиваћиг§ 1805.

прошлога столећа, а колико је поуздано ово тврђење видећемо одмах. Кад би доиста поменутој гусеници био кромпир једина храна или оне биљке које су се у току последња века одомаћиле, онда би се без поговора могло тврдити, да је лубањар доиста доеељеник из наиред споменутих предела, али је довољно познато, да тој гусеници није ни кромпир нити у Јевропу скоро донесене биљке једина и искључива храна, него да се она врло радо храни лициумом, кудељом, буником и т. д., које су биљке у многим пределима Јевропе врло обилато ^заступљене. Често сам јНаилазио на датури по неколико гусеница атропоса и то у непосредној близини лициума, њихове иначе врло омиљене хране, а за татулу, као и за бунику, не може се роћи, да су скоро у Јевропу донесене биљке. Једино је, што се још може допустити могућност, да је атропос био најпре везан за јужну Јевропу па се после поступно пењао северу. У Србији је АсћегопИа аГгороз, I<. врло добро заступљен лептир. После ово неколико кратких историских бележака да иређемо на биологију атропоса и изнесемо своја посматрања о њему. АсћегопИа а1горон, 1/. зове се у нас мртвачка глава, мртвоглавац, које име носи овај лептир с тога што на својим леђима има шару сличну човечјој лубањи са укрштеним костима испод ње, као што се ово обоје некад резало на гробним плочама. Вбог ове оваке шаре било би правилније звати га лубањар, јер су поменуте шаре доиста сличне лубањи (костуру главе) а не мртвачкој глави на којој има још меких делова. Изглед овога лептира са поменутом шаром изазвао је у народу понеку празноверицу или страховање, чему још много доприносе велике његове очи које увече светле. Лубањар има предња крила црно-мрка са белом пегом у средини и двема јако искривуданим двогубим попречним пругама, које су делпмице жуто и црвено-мрко постављене и исиуњене; задња су крила жута са два црна појаса, на леђима жута шара у лику човечје лу бање; задње је тело доста здепасто, са жутим и црним колутима. Сразмере су овога лептира ове: Дужина тела 86 111111 Обим „ 50 „ Дужина једнога крила мерена од његова корена па до врха 55 „ Дужина разапетог лептира од једног до другог врха крила 129—130 „ Дужина једнога крила у ма шх примерака 41 „ Гусеница овога лептира појављује се у три боје: зелена са плавим косим пругама, жута са таквим истим пругама, и мрко-сива са белом шаром око врата. Све три Форме заступљене су у нас, и прве су две готово под-