Нова искра

Из приморја (сликао Томислав Кризман). •Јадрански затон и вити темпреси који га жнвописно ивиче — појав су ретких природних депота. Ни песник ни сдикар не продазе равнодушно поред њих. Брезе (сдикао Срећко Маголић). Нашим читаоцима већ добро познати сдовеначки сдикар Маголић вазда и марљиво бедежи кичицом утиске своје лепе отаџбине. Бреза је и у нас и свугде ретко депо дрво, и није чудо гато се сликарске кичице врло радо баве о њој. Предграђе Сереза. — Серез је центар Сереског Санџака. Има до 35.000 становника. Трећина је Турака и мухамеданских Цигана, а две трећине Срба Гркомана, око 1.000 правих Грка и 1.000 Јевреја. Има 36 џамија и 15 текија, 21 црква, 16 параклиса. и 2 синагоге. У околини Сереза има 228 воденица. — У Серезу се (1345. год.) прогласио Стеван Душан Силни за цара свих Срба и Грка; у њему је допуњен и поправљен чувени Душанов Законик. На стрмој главици вигае Сереза (150 м. над морем) развадине су Цар-Дугаанове тврђаве. Ту су и ругаевине храма Св. Николе у ком се Дугаан зацарио. Први снег (сликао Срећко Маголић). Опустела су поља, огодеде горе, иње је већ неколнко пута освитало по годом грању и сухој трави. Ту је већ и зима. Једнога јутра чуло се скоро у свима кућама: „Кажи драгичка!" — На питање: гата је ? одговара се радосно и расположено: „Пао снег! — Први снег!" Рускиња (вајао Иван Зајец). — Нагаим читаоцима већ је врдо добро познат овај словеначки вајар. Вигаи пута објављивали смо његове радове, а сада доносимо и његову Рускињу, депу и милу као и све творевине овог одличног уметника. Опасност (сликао Р. Марчић). — Када море зајаогае — тегако је и великим бродовима, а како је баркама, показује врло живо нагаа слика са валова Јадранскога Мора. Богородица (сликао К. Марата). — Карло Марата, талијанеки сдикар, рођен је 13. маја 1625. год.

у Камерину у Анкони, и био је ученик Водоњског сдикара 8ассћГ, али је у гдавном радио по Ра®аелу, Карачију а нарочито по Гвиду Рони, те се с тога и може рећи Д' 1 , је представник његове гакоде. Нарочито га је штитио папа Климеит XI, за тим краљ оранцуски и неколики итадијански кнезови. Умро је у Риму 15. децембра 1713. године. Огроман је број светитеља а нарочито богородица у његову сликарству. Највећи је број његових радова у Риму (у цркви Св. Петра, у Латерану, Дорији и т. д.), Сијени, Фиренци, Перуџи, Дрезди, Петрограду и Паризу. Он је рестауровао РаФаелове Фреске у Ватикану. Кћи му Фаустина, удата за песника Цапи, била је такође одлична сликарка као гато је и међу песницима била на угледном месту. Железнички пут Солун-Серез. — Ово је партија железничког пута кроз пријатну долину оивичену нолупогаумљепим планинама. Лево од пута тече речица Арџан, а десно и дево сриска су села Вдадаја, Гола и Добровци. У близини је и Дојранско Језеро. Беаз-Кула у Солуну. — На самој морској обали, на кеју, диже се ова куда. Ограђена је јаким гаироким зидинама (бастионом) које се снугатају у море. То је Џеновска грађевина за одбрану града, сазидана на једном куту огромних бедема који онасују Солун. Сада се зове Вела Кула (Беаз), а раније се звада Крвава (КанлиКула). До ире 20 година била је затвор за подитичке и обичне осуђенике. У почетку овога века била је јаничарска касарна, а сада је војнички затвор. Црква Св. Димитрија у Солуну. — Црква Св. Димитрија, сада џамија Касимија, стара је грађевина из првог доба хришћанства. Још су сачувани крстови више стубова, а у њој је и гроб великомученика Светог Димитрија. Хришћанима је допугатен улазак, и они често посећују гроб светитељев и пале на њему свеће, нарочито о Митров-дану, опгатем празнику свега Солуна. Путописац В. Тудела казује, да је илирски епарх Л.еонтије, око 412. год. по Христу, подигао овај храм у част и спомен Св. Димитрију. —