Нова искра

— 78

.- и- ■ '■■^■•■■"■■-..::■.: ■ ■-:.-'■ -■."ч.-^,.-, ; !1#*Ж111!1 /, , '■ ■ ц ■шшштШЛ кјг

И. Зајец Јаианска ваза цркве чине одличан и карактеран утис.ак, Уз доиадљиво дејство разнобојног градива но илатнима, утисак дижу и утврђују разнолике шаре од преплета, листова и цветова, изрезане по свим значајним конструктивним деловима. Једноликости у ових цркава може се ваљда наћи објашњења, што су их, готово све, подигли чланови једног владалачког дома. Тако црк.ву у Крушевцу и манастир Раваницу подигао је Кнез Лазар (1871.—1389.); манастир Љубостињу царица Милица жена његова; манастир Каленић, цркву Руденицу и др. деспот СтеФан Високи (1389. —1427.) син његов. Уз то, све је ове цркве по свој прилици извео или је бар на неке обрасцима својим утицао један и исти уметник, који нам је своје име: Раде Војовић, протомајстор, оставио у манастиру Љубостињи, урезано на, прагу врата што воде из припрате у цркву. Довде изнесено кратко обележје старе српске црквене архитектуре додирује само познатије, те у свету чешће спомињате цркве, за које су везана имена историјских градитеља или какав историјски догађај. На њима пак нису исцрпени сви облици српске црквене архитектуре, јер ових има још и у других, овде неспоменутих цркава. Но излагање њихово иде управо у историју црквене архитектуре, а не у овакав кратак и новршан нацрт.

Спољагањем одликовању и крашењу цркве градивом разне боје и резаним шарама, крепко и достојно одговара крашење црквене унутрашњости обилним живописаним ликовима светаца и призорима из њихова живота.

Мозајика у етарим српеким црквама нема. Оне су крашене само Фрескама. Живопис њихов великим је делом оштећен. Заједно са сводовима кубета и црквених бродова срушио се и он; а кроз такве проломе сунце и киша слабиле су га, ио платнима, бришући му боје. Под случајним, подесним заклоном очувани живописни остаци показују карактерне особине византијских образаца: живост, веселост и склад боја; извеџбаност и одређеност у цртежу; смишљеност, озбиљност и свечаност у положају и изразу ликова. Најодличнији зкивопис види се у Жичи. А појам о ведром и ејајном утиску целог живописа у цркви, могу дати доста добро очуване фреске у црквици Ов. Јоакима и Св. Ане, у дворишту манастира Студенице. Орпски зограФи местимице су у своје ликове уносили лакше и природније покрете. Занимљиви су ликови градитеља владара. Одевени свечаним оделом, држе на руци модел своје задужбине, на који рука Божја из облака пушта благослов. Такве су слике од историјске и етнографске вредности, што се нарочито може рећи за ону испод куле у манастиру Жичи, на којо.ј се види краљ СтоФан Првовенчани са својим дворанима, и Св. Сава са својим клиром разнога ступња. Слика представља поклоњење државне и црквене власти Христу. На престолу седи Богородица с Христом на крилЈ. Изнад њих је низ од анђела; с десне стране приступају мудраци с даровима, с леве пак пастири. Испод свега тога, на засебном земљишту, с леве стране, стоји свечано, на челу својих великаша, краљ СтеФап, а с десне стране, црквоне чинове предводи Св. Сава с кадионицом у руци. Пред сваком од тих група корача по младо женскиње, алегоријског значења. Она пред краљем носи на глави златан ковчег, придржавајући га обема рукама, а она пред Св. Савом носи исто тако планину са осветљеном пећином. Слика је симетријски сложена, а изведена складним и прозрачним бојама. И сликаним орнаментима поклањата је у старим српским црквама велика пажња. Они се развијају у правим или кривим нотезима, у преплетима или коврчама, и красе стране у лукова испод кубета и других делова зграде. Има их и класичког облика. За скулптуру, према ирописима источне цркве, није имало места у византијској црквеној уметности. Отуда је управо нема ни на српским црквеним зградама строгога стила. У нуној облини израђени лавови и гриФОни; у високом реље®у изведени ликови Богородице, који се на неким српским црквама виђају, украси су у духу романеког стила, који је, као што је напред наведено, од чести налазио примене на срнским старим црквама. Каменорезачко длето добило је управо маха тек око половине четрнаестог века, израђујући укусно смишљене руже и у плитком рел>е®у допадљиве пренлете и гране на спољашности цркава. Одличан пример такве врсте