Нова искра

— 79 —

о

ј- Р. Пејатовић Борац на умору Покрај Дрине окупио војску, Окупио, кажу, сто хиљада Од све Босне и Херцеговине, Па он шаље преко Дрине војску, Да Дозницу узме и пороби. Ал' је Молер српски соко сиви, Не пониче, већ јунак покличе, Те соколи Јадар и Ловницу: „Не бојте се, Срби браћо драга! „Док је мени у шанцу топова „И Јадрана на гласу јунака, „И док ми је млађанога Боје, „ Дивна синка Богићевић-Анте, „Неће Турци Лознице узети, „Нит' у њојзи конак учинити; „Ако Бог да и срећа од Вога, „Те ми помоћ из Шапца придође, „Ввра моја, разбићемо Турке, „Пак ће Дрину воду зајазити, „Лешинама Дрину испунити!" Мало било, за дуго не било, Ал' ево ти силне турске војске; Како дође, бој заметат' пође: На шанац су Турци кидисали, Оа свих страна шанац опасали, IIа га бију топом и кумбаром. Ал' јо Молер јунак од мегдана, А момци му соколови сиви, Дивно бране шанац и Лозницу, Те Турцима ни прићи не даду, А камо ли шанац освојити. Када виде везир Дерендели, Где ће силну сатарити војску, Сатарити, шанца не добити, Лукав везир, о превари ради, Па он шаље Зворничког владику И са њиме бега Хаџи-бега,

Те Молеру 'вако поручује: „Чу ли мсне, Петре војеводо ! „Предај мени шанац и Лозницу, „Предај ми се и не гини лудо, ,,Ја ћу теби живот опростити, „Опростити теби и момцима, „Од мепе вам лоше бити неће; „Да се браниш, одбранит' се нећеш, „А да бежиш, побећи ми нећеш; „Јер тако ми турске вере тврде! „Ову ћу моју покренути војску, „Лозницу ћу белу разорити „И твојега шанца освојити, „Пак и тебе жива ухватити, „Твоју русу укинути главу!" Грохотом се Молер насмејао, Па владици 'вако беседио: „Бог ми с тобом, пречасни владико! „Везир хоће, што бити не може: „Како ћу се жив предати Турком, „Жив предати себе и дружину, „Тврди шанац и Лозницу белу, „Кад јуначки образ не подноси? „Већ ти кажи од Босне везиру: „Нек нас пусти изић' ка својима, „Под оружјем и опремом бојном, „Биће добро по нас и по Турке; „Јер тако ми Бога истинога! „Ако ли нас везир пустит' неће „Под оружјем свијетла образа, „ Нама ј' овде свакојако мрети, „Ал' се живи у руке не дамо, „Већ на Турке уд'рићемо слено, „Па ко издре, бар ,ће однот' гласе: „Како Србин уме гинут' славно „За крст часни и слободу златну!" Залуду им беху разговори, Јер се везир посилио грдно: Хоће српске момке и оружје, Хоће жива војводу Молера, Или жива, ил' његову главу, Да с' похвали цару у Стамболу, Како 'но је рају саломио И Лозницу на сабљи добио. Пак се везир собом подигао, Преко Дрине сву нревео војску, Те кидише на Лозницу белу; Све буљуци кано и облаци Навалили ода свију страна, Па све тешње шанац опасују; Љуто бију топом и кумбаром, Љуто бију, шанац разваљују, Лозница се из темеља љуља; Дању бију од јутра до мрака,