Нова искра

— 83

Дон Аријас Треба да краљевске бојите се власти. Гроф Овог неће један дан да упроиасти. Нек сву своју силу за казну ми дигне, За мном и државу пропаст ће да стигне. Дон Аријас Шта, краљева сила не плаши вас тако Гроф Окиптар би без мене изгубио лако. Личност ми код њега нешто више значи, Моја смрт за собом његов пад повлачи. Дон Аријас Уразумејте се, слушајте што рекох: Ва вас добар савет. Гроф Већ га и сам стекох. Дон Аријас Па шта да му кажем носећи вест нову? Гроф Реците на бешчаст не пристајем ову. Дон Аријас Ал' краљеви хоће слушати се, знате. Гроф Што је било било, нек се речи скрате. Дон Аријас Збогом, кад не успех спасти вас од слома. Ловором покрити, бојте се још грома. Гроф Чекаћу без страха. До н Аријас Ал' ће да вас згоди. Гроф Нек бар дон-Дијегу моја казна годи! Кога смрт не плаши не боји се претње: Храброст ми презире невоље и сметње; И могу ми срећу узети из власти, Ал' никад не пристах на живот без части. ДРУГА ПОЈАВА Гроф. Дон Родриго Дон Родриго Чуј ме, гроФе. Гроф Шта је? Дон Родриго Нек не сумњам више. Знаш ли дон-Дијега?

Гроф Да. Дон Родриго Чуј! Али тише : Знаш ли да тај старац би знамење ново Храбрости и части за род? Знаш ли ово? Гроф Можда. Дон Родриго Гнев из ока овај ми, не мало, Знаш ли да је крв му? Знаш ли? Гроф Шта ме стало! Дон Родриго Четири корака, па виде шта тражиш. Гроф Млади хвалисавче ! Дон Родриго Немој да се дражиш. Истина је, млад сам, ал' се врсним људ'ма Годинама срце не мери у груд'ма. Гроф Да, се са мном мериш! Шта те на то доне, Ти ког не видеше да оружја поне? Дон Родриго Човек ко ја што сам одмах се покаже: Ти мајсторски удар за огледе траже. Гроф Па знаш ли ти ко сам? Дон Родриго Да, сваки сем мене На глас твог имена запрепашћен блене. Тисуће ловора што ти скрише главу Као да ми пропаст износе на јаву; Ја дрско нападам непобедност нагу, Али ће ми храброст позајмити снагу, Немогућност очев осветник надвиси; Ма да ненобеђен, непобедљив ниси. Гроф Тај јуначки нламен, при говору твоме, Из твог ока никад не измаче моме, Ја те као дику Кастилије ценим, И радо ти хтедох ћерку да наменим. Знам за твоју љубав, па сам срећан саде Што видим да она пред дужношћу паде, Не ослабив' дејство јуначког ти жара, Те ти врсност ц^ни мојој одговара; И, желећи зета витешког за себе, Ја се не преварих изабравши тебе. А.л' ми те је жао већ с тим дрским делом,