Нова искра

- 82 -

Осећам да ми данас већ врло тешко пада Да волим оно што сам толико некад волд! Брзо се прља, груби у овом свету јада. Осећам да сам давно и много што преболо, И срећна прошлост да је сирота прошлост сада. Банални живот овде деформисб је редом Принципе мисли мојих, циљева мојих нада, Покрио свет идеја завесом једном бледом, Створио циркус жеља, прохтева који влада Укусом духа што је пао под општом бедом. 'Гако се бели вео са чедних снова свлачи, С вољених ствари што ми излазе сада голе. ,1а видим како све то жалосну пропаст значи И ниске страсти стално како ме вуку доле, А хоризонат мисли лагано да се мрачи. То је силазак земљи где многа крв ми лопи, Безброј идеја, нада, нежности где ми лежи; То је мистика шго ми и ум и срце топи И тупи ритам смрти, заборав њен што свежи Уморну свест ми, која отров сазнања попи.

Борац слободе пуне за царство снова, ја се Спуштам по степенима тамници, с оковима, Побеђен, миран наспрам времена што се г се, Којима служих верно и свима соковима Живота свога. Знаци младости већ не красе Дела ми која време лагано руши, дроби. Никада можда нећу са добрим снима више У друштву бити, нит ће под сенком мрачне коби Пресахнут' сузе ноћне у дане сплина, кише И чудна срећа доћи под сунцем у слободи. И у болести тела и духа чудне слике Искрсну, па се смраче, савести игру воде, Да изобличе целу лепоту и толике Напоре и прегнућа живаца, сна, слободе, И наговесте свему жалосних врана клике. Ја гледам младост своју с осмехом бледе сете Како не личи више на прву младост моју, И гледам љубав своју комично како плете Конце сујете, моћи уображене, своју Машту, са којом слике глупости често лете.

Те сени играју се мноме и ја са њима. Ал' све то ствара живот опао, црн и мрзак. Све што од свега прошлог у моме духу има То је жалосна срећа да будем пуст и дрзак И сагорелих снова да гледам прамен дима.

Сима Пандурови^

С и д

Трагедија у пет чинова, иаписао П. Корнеј, е француског превео Н. Ларјановић

(ИАСТАВАК)

ДРУГИ чин ПРВА ПОЈАВА Дон Аријао. Гроф I роф Признајем то вама да, кад њега ружих, Пренагљеношћу се мало већом служих. Ал', кад све се деси, удар је без лека. Дон Аријас Нек вам се нокори краљу смелост прека; Он је ту умешан, и желеће за се Да му гнев огроман осетите на се, А вас нема који честито да бране. Ред увређенога и увреде дане Изискују од вас послушности доста, Што задовољења више нису проста. Гроф Ераљ може, по вољи, лишити ме жића.

Дон Аријас Вгрешисте жестином каквога младића. Послушајте краља да му се гнев толи; Он рече: „То хоћу." Краљ вас и сад волн. Гроф Да бих, госиодине, очувб глас како, Не слушати није грех велики тако; Ма колики био, заслуге је вшпе Но што је потребно да ми њега збрише. Дон Аријас И кад се учини значајнога ичег, Краљ с тог поданику не дугује ничег: Оувише сте ташти; знајте, дужност каже Да служити краља сваком се налаже. Пропашћете с таквим поуздањем кривим. Гроф То вам не верујем пре но што доживим.