Нова искра

88 —

Лосалне стено тако, да је иут био претрпан небројеним блоковима стена, ко.ји су износили по 100 куб. метара! Прошла година донела је три велике земљотресне катастроФе, од којих је прва наступила 22. марта (4. апр.) 1905. у Индији, у долини Панџаба. КатастроФа је тога дана наступила у два главна удара: један после ноноћи, а други око подне. Ну преко целога дана јављали су се и слабији потреси, па су се тако са променљивом јачином обнављали све до 21. априла (3. маја п. и.) 1905. Прави катастроФални удар био је онај по ноноћи, који је починио највише тнтете и у људским жртвама, и у рушевинама грађевина, и у променама Земљине коре. Највише су страдали велики индијски градови: Дарисала, Кангра и Лахори у сливу реке Индуса. Највише је света пропало у Кангри. Стотинама људи пропадало је у земљу, која се на махове отварала и гутала људе, куће и стоку. Земљотрес је за тренутак рушио највеће грађевине, па су те рушевине претрпавале становништво, које јо тада спавало најбољим сном. По службеним подацима ту је изгинуло на 10 000 становника. У Дарисали је погинуло око 5000 становника, од којих је нешто пропало у земљу, а нешто поубијано рушевинама. Дешавало се, да се по стотинама несроћних становиика скунљало у гомило траж,ећи помоћи један од другога у неописаном страху, па их је у тренутку нестајало са лица земље у пукотинама које су се тренутно отварале и затварале. Касарна је својим рушевинама претрпала стотине војиика, али им се није могло прићи, ма да су се и после неколико сати чули испод рушевина гласови вапијућих за помоћ! По службеним подацима, том приликом изгинуло је по разним местима на 20 000 становника а остало их је без крова преко 200 000. И у самој Лахори погинуло је око 3000 душа. Исто тако ,је јако оштећена и Симла у којој је било преко 000 људских жртава. Удар се пренео на нриличну даљину свуда у наоколо, па су штетне последице наступиле чак до Тнбета, а на запад до Иранске висије. Предео најјачег опустошења ограничен је југо-западним билом Хималаја, јужним по шожјем Хиндукуша и источним ободом Иранске висије, у главном на долину Пенџаба и изворни нредео Гангеса. Зона најјачих носледица, плеистосеисна област, држи се југо-западног нодножја Хималаја. По свима тим нојавама, тај се земљотрес увршћује у тектонске. Земљини таласи тога удара забележени су на сеизмограФима скоро по целоме свету. Тако су забележени: у Гранади 1"57 м 10 сек ; у 0-1аали 1"58*89 сек ; у Љубљани Г 1 58" 40 сек (нрви) и 1Г'27 м 30 сек (други); у Веограду 1" 57" 47 сек (први) и 11* 25" 89 сек (други); у Бечу I' 1 58™ 48 сек (први) и 11 ч 26 м 36 сек (други); у Поли Г58"50 сек (ирви) и 1Г27"37 сек (други) нре нодне и т. д. Јапанска влада унутила је одмах госн. Ф. Оморија, редов. проФесора сеизмологије у университету у Токију, да на самом месту проучи појаву. Девета по реду земљотресна катастроФа настуиила је 20. маја (1. јуна п. н.) у Скадру. Према извештајима, које до сада имамо о тој појави, она је најпре отпочела са неколиким слабим ударима око Г 45" до 2 Ч 110 поноћи у Котору на далматинској обали. Око 6' 1 изјутра наступио је главни удар чиј се највећи интензитет показао до граница Албаније, Далмације и Црне Горе. Нарочито је страдао Скадар на Војани и његова околина око Скадарског Језера. За тим се област највеће јачине пренела на север до Подгорице и Котора. Штете су огромне. Погинуло је 115 становника а око 500 рањено. Скоро све грађевине норушене, но најновијим нзвештајима ра-

зорено јо 90°/ о кућа, на ни оиих 10 о / о > што јо остало, није за становање. Становништво је избегло у поље и борави иод шаторима и нод водрим небом. За време нотреса отварале су се пукотине на више места и из њих куљао муљ и вода. Ни у Далмацији није било много бољо. У Сушњу је порушено 29 кућа, а из 19 их се морало становништво иселити, јер су толико испуцале да се у њима не може становати. Породице станују по баракама. У Црној Гори осетио се потрес у 5' 1 42" изјутра, а најјачи је био у Црмници, Бару и у опште у пределу око Скадарског Језера и Јадранскога Мора. Порушено .је много кућа у Црмници, Вир-Пазару, Подгорицн, Вару, Уцињу а има и људских жртава у Сотопићима, Мркојевићима и Зупцима. Потреси су се обнављали целога дана. Од Скадарске околине, као плеистосеисне области, потреси су се пренели на велику даљину у свима околним земљама. Становништво их јо осетило у великом долу Восно и Херцеговине, Албаније, западном делу Ст. Србије, у пределима округа Подринског, Ужичког, Ваљевског, Моравског и Веоградског наше Краљевине, у целој јужној Угарској и пределима старе српске Војводине. Тај земљотрес забележен је на готово свима сеизмограФима европских земљотресних сганица. Тако је забележеи: у Трсту 5''43" 32'', у Љубљани 5 Ч 44" 15'', у Воограду 5 Ч 42" 55'", у Бечу 5 Ч 44 м 01", у О-Ђали (Угарска) 5" 53" 23", у Букурешту 5" 44 л 29", у Базелу 5" 47" 59", у Греноблу 5" 43" 07", у Страсбургу 5" 44 м 49", у Хохеихајму 5" 44" 56", у Хајделбергу 5'' 46", у Гетингену 5" 44" 56''. Још истога дана иосле главнога удара наетупило је и неколико сноредиих. Тако се потрес око 3" после подне осетио у цолој Црној Гори и далматинској обали, док су нотреси у 3" 45", 10" 45" и 1 Г 45" канда више били ограничени на далматинску обалу. Осим тога, потреси су се обнављали и доцније, до у јулу месецу, скоро посведневно са по једним или са више удара. Према свему, како се догодио, несумњиво је, да се тај земљотрес сматра као тектонска појава. Узрок му је до ослобођавања. напрегнутог стања Земљиних слојева, услед чега је наступило померање појединих партија у планинском систему Динаре, који на соверо-западу стоји у вези са Јулијским Алпима, а пружајући се у југо-источном правцу иснуњују северо-западни део Валканског Полуострва. Далматинска обала представљена је са неколико уздужних, а међу собом уноредних наборитих планина. Уздужне долине, међу борама, постале су мореузима; узани врхови бора постали су узана острва и полуострва. Уз то долазе и још иеколике ноплављене попречне долине, које су претворене у јако разгранате заливе, као што је на пр. Вока Которска. При тим проломима у новије гоолошко доба јако су разрушене и оне преостале масе копна. Услед тога јо цео тај предео изукрштан линијама прелома које се местимице нружају по неколико стотина километара, готово у истоме правцу. Има читав низ уздужних нрелома који се пружају у правцу Динарског система, а паралелно са Јадранском долином. Исто тако има и доста попречних линија, које се пружају од мора ка копну и које се секу са оним уздужним скоро под правим углом. Према томе су прелом по ободу Динарске планине према Јадранском мору и Веноцијанска доља у историјско доба били иоприште многобројних и ужасних земљотреса. У случају најновијега Скадарског земљотреса, могла се извесна нартија у набору код Скадарског Језера („Поље") даље померити, ношто мало склизити, али се та промена нмје морала видети на