Нова искра

— 89 —

Манастир Св. Никите у Горњаиима

самој површини. Делови земљине коре, који су на тај начин померени из мирнога стања, произвели су својим еластичним осцилацијама земљотресне ударе, који су се пренели и на суседне партије у томе набору. За проучавање тога Скадарског земљотреса Бечка Академија Наука упутила је на само место г. Фетера, асистента геологије у Бечком университету. Последња земљотресна катастроФа у прошлој години била је у Италији 26. августва (8. септ. п. н.) 1905. у Калабрији. У тој покрајини Јужне Италије и ранијих година било је неколико страшних земљотресних катастроФа, од којих су као најужасније забележене 1783., 1854., 1870. и 1905. Ова последња починила је ужасну нустош, а наступила је једним жестоким ударом поменутог дана око 2'' 44 м после поноћи, ка-а је све становништво спавало, те с тога су последице биле у толико језовитије. Осим тога главног потреса, јављали су се и у току тога дана и доцније, све до почетка декембра 1905., доста чести потреси различите јачине. При главном удару порушени су до земље читави градови, градићи, села и засеоци и пропало људских жртава на хиљаде. Предео најјачег потреса, плеистосеисне области, био је у околини града Монтелеона. Највећма су разорени градови: Жонтелеоне, Пизи, Кантацаро, Никастро, Ређиоди, Калабрија, Конзенца, Ст. Мортирано, Пископио, Сте®анокопи, Зунори, Месина (на Сицилији) са околним селима. Само у околини Монтелеона уништено је 10 села. На многим местима порушена је железничка пруга и разорене многе железничке станице. Код У ®уга у долини Драго спустила се једна страна долине, те из нукотина излило се блато и вода, од чега је постало језеро површине 500 квадр. мет. Становништвом је владала страховита паника, а стање страдалника било је очајно. Према службеним извсштајима та је катастроФа прогутала на 5000 људских жртава у разним местима, а без крова, куће и кућишта остало их је много хиљада. Према Монтелеону находи се малено острво Стромболи, на коме је некада радио вулкан, па се притајио. Тај вулкан је почео изненадно изливати од 16. августа (29. августа п. н.) 1905. грдну количину лаве и пепела са ужасним

пуцњем и нотресима. Дава је уништила скоро све усеве на острву, а нарочито јужно воће, које је његова главна производња. По свому како се јавио тај земљотрес, изгледа да то није чиста тектонска појава. Узрок ће му бити: или тектонски са суделовањем нешто вулканске силе (кринтовулкански), у прилог чега иде и Факат да се потреси нису осетили на великом иростору, у главном ограничени на јужпу Италију; или ће бити да су подземпе дислокације, које су се на површини јавиле као земљотреси, нричиниле јачи вулкаиски излив Стромболиа. Међу тим, земљини таласи забележени су у већини земљотресних станица на сеизмогра®има. Тако је појава забележена код свих италијанских станица у 2' 1 45 м изјутра, у Темишвару 2 Ч 42", у Београду 2'' 45", у Љубљани 2 Ч 44" 19'', у Трсту 2" 44 м 54 с , у О-Ђали, Турину и Флоренцији 2" 45 м , у Бечу 2" 45* 18% у Хајделбергу 2' 1 45 м 30' 1 , у Хохенхајму 2'' 45 м 47 ', у Јени 2'' 46" 2'', у Гетингену 2'' 46" 22'', у Греноблу 2'' 48" 14''. На завршетку да учинимо и јодпу општу напомену. Према оштетама материјалним, а нарочито према људским жртвама приликом земљотресних кагастро®а, није могућно створити општи критеријум за оцену јачине саме појаве. Кад се оцењују опуетошења, мора се нарочито водити рачуна о начину како су дотичне зградо грађене као и о њихову материјалу. Грађевппе што се подижу по јевропском начину, у ошпте се мало могу одржати при јачим земљотресним ударима, а нарочито ако су још грађене са мало пажње. С тога на пр. Скадарски земљотрес није причинио велике штете оним иростим и бедним колибицама, иего је највише оштетио и управо опустошио мухамедански крај са зиданим грађевинама. И сама ирирода земљишта утиче на величину оштете. Грађевиие на растреситом земљишту увек више страдају него ли оне, што су подигнуте на стони. Упоредо са појавом рушења зграда иду и смртни елучајеви или у опште повреде живља и стоке; јер ти случајевн махом наступају од рушевина. Највећи је број жртава и таквих случајева кад се већина становннштва налази по кућама, дакле, највише ноћу, као и онда када је услед наглог рушења становништну апсолутно иемогућно да избегне онасност. Што је последња катастроФа у Врању и Ристовцу (22. марта — 4. априла 1904.) при онако великој јачини потреса и оноликим рушевинама ипак прошла без и једне људске жртве и без и једне новреде становништва има се захвалити двема околиостима. Пре свега, потреси су наступили дању, када је све становништво било будно п растурено по разним пословима. Ва тим, два главна, катастроФална земљотресна удара наступила су у 11'' 5 М и 11'' 27" нре подне. Први удар, макар да је био веома јак, да су со почели рушити димњаци, ипак није рушио зграде. То је пакбилаврло лепа оиомена становништву да, задовољавајући своју радозналост (многи и из страха), све листом иЗиђе на улицу у највоћој хитњи да се обавештава н претреса догађнј и да тако окупљено, далеко од зграда и станова, после 2 мин. сачека други, главни удар који је порушио зграде и пронзвео ужасан призор, који је појачавала очајничка писка и паника свега становништва без разлике.