Нова искра

Анђео хранитељ (сликао А. Шмит). — 0 светли Ускршњим празницимса, славећи победу Исусову над смрћу, помирени са теготама у животу — осећамо у душама својим ретко задовољство, љубав нрема ближњем. Поносити са жртава Вожјега Оина нрема свему човечанству, и у нашим душама ојачава жеља да се угледамо на њ. Благо таквпма. У таквим часовима најјачи смо, у таквим часовима с нама је и он, весник Божји, анђео хранитељ. Словеначки сељак (сликао И. Грохар). Тип словеначког сељака, здравог, вредног и отреситог, објављивали смо већ. Г. Грохар износи нам сад и тип оних безазленака каквих има у сваком селу, а који је у Словенаца познат под именом „Перица". Јапанска ваза (сликао И. Зајец). — Низу радова И. Зајца прилажемо и ову слику јапанеке вазе, која нам говори о дару г. Зајца и за овакве послове. Јадрански вали (сликао Б. -Јелочник). Живоиисна Истра и Јадранско Море, што јој запљускује обале, још су вазда најомиљенији овом даровитом словеначком сликару. Љубав према завичају и сликарски дар удружено делују на његову кичицу у коју се полажу многе и најлопше наде. Радионица И. Зајца. — Објавивши до сада нриличан број слика, Зајчева длета, уверени смо да ће напи[ читаоци са задовољством погледати и у његову радионицу, како је изгледала за време израђивања свих делова за сиоменик Франа Прешерпа. Борац на умору (вајао пок Гисто Пејатовић) Тек смо данас у могућности да пред своје читаоце изнесемо један од радова рано нреминулог Гиста Пејатовића ,Јченика Прашке Вајарске Академије. И ако је ово нрви његов академски рад, баш је за то и згодан да јасно покаже какав је дар био у њему. Смрт честитог Пејатовића нанела је српском вајарству ненакнадан гу-

битак, а „Нова Искра" већ је настала да добави снимке свпх његових радова, које ћемо објавити заједно са биограФијом овог ретко симпатичног и даровитог младића. Манастир Благовештење у Забелу. — У Скопској Црној Гори, више села Бањана, находи се овај српски манастир. Еао што се и на слици види, он је веома мален, зидан је од камена и плочом покривен. Црква је скоро поправљена, јер је стара била срушена. Служи и данас. Манастир Свети Никита у Горњанима. — Овај је храм задужбина Ераља Милутина, из годиие 1309.-1316. Лепо је очуван, има облик крста са великим кубетом на средини. Живописа има нешто и старог, али је већим делом поправљан. У Сконској Цриој Гори није само један манастир, јер се она у доба Немањића с правом могла звати Српска Овета Гора. У сваком селу, поред цркве и манастира, има и по које црквиште и манастириште. Српкиње из Скопске Црне Горе. -Српска задруга из Скопске Црне Горе. — Срби из Скопске Црне Горе одликују се од сељака околних села како по оделу и говору тако и самим физичким типом. Нико од Црногораца не носи браду и сваки је водар. Оебе држе као неку властелу према сељацима осталих села. Узајамно се потпомажу и нерадо се мешају или орођавају са другима. Диче се тиме, што је у целој Скоиској околини само њихових једанаест села, где нити има сада нити је када било чифлика. Обично спахилук (десетак) узимају сами међу собом, опет д| Турчина пе пуштају у своју средину. — Ео би од наших читалаца хтео да што више дозна о овој нашој браћи у Турској, нека прочита у VI књизи Етногр, Збориика Орнске Академије Наука антроиогеограФску и етногра®ску студију проФ. Светозара 'Гомића „Скопска Црна Гора", из које смо и ми извадили ове описе. —