Нова искра

- 92 -

уметности. Ми узимамо слободу да на ово укажемо, нодсећајући нри томе и на неспорне утнцаје маварскоисточњачке културе на друштвени и литерарни живот Запада у доба цвотања готске уметноети. Задржали смо се мало више на овим питењима, да бисмо погледе Отжиговскога на улогу Истока у уметности европских народа нарочито истакли. Онима, који су засењени величином Рима, потребно је непрестано понављати, како Рим није никада био центар једнога снециФичног римског уметничкога правца, који се разлио у све делове огромпога царства римског, а оне, који су очарани блеском Византије, потребно је, можда, подстаћи на размишљање о томе, како је Константинопољ могао бити само једна тачка, кроз коју еу нролазили старији културни елементи са Истока и како је јога у позно доба Средњега Века могло бити путева, да уметност Истока, која се упорно одржавала у манастирима, и не додирујуКи Византију, непосредно утичо на уметност других народа. Стжиговски је ово последње доказао пре годину дана у једноме монументалпоме чланку за Мшату у Оирији, а данас се труди да то докаже на једноме српскоме псалтиру. Римска уметност је јелинистичка. „Њој следује као друга ®аза она полу-оријепталска хришћанска уметност, која се... у нредстављању предмета чврсто држи јелинистичке Форме, ну у духу је оријенталска, а у орнаментици скоро сасвим персијска. Њено је обиталиште у манастирима. Као трећа Фаза долази најзад Ислам, директни наследник Азије, и то управо Персије, оне велесиле, која се једина негда могла одржати норед Рима." „Као што се јолинистичка Фаза означава просго као римска уметност, тако се и оријенталска Фаза хригаћанске уметности обележава нросто као византијска. Оба су имена подесна, у колико се њима обележава известан период времена. Ну, на жалост, она обично служе да обележе уметност целокупнога царства римског, односно византнјског, уметн-ст која као така проистиче из Рима, односно из Византије. Ово је последње погрегано као и оно прво. Овај српски псалтир то најбоље доказује. Ако би Византија била средигате, од кога хригаћански свет на Истоку непрестано само позајмљује, откуда се онда јога у позно доба дегаавају ствари и избијају струје које могу имати једипога извора у беспрекидној традицији Истока, сасвим независно од Византије. Од опгате познатих Факата рачунам ја овде оригиналне, протлв правоелавпе цркве управљене јереси на Валкану, у првоме реду покрет Богумила. Овамо долазе даље разлике које јасно избијају у култури појединих словенских народа. Док се Вугари развијају наслањајући се најчешће на Византију, а Хрвати своје карактерно обележје дугују односима према Риму и према Италији, дотле су Срби морали још веома рано, више него ма које друго словенско племе, ступити у додир са једним културним Фактором, који према Византији значи једну независну силу, а кроз цео Средњи Век остаје носилац старо-хришћанских традицијГх: са духовним и уметничким животом монаха, који цветагае у манастирима." „Осниваче српске државе СтеФана Немању и Св. Саву везагае одмах у почетку самосталнога развоја српске културе врло тесне свезе за онај крај на Балканскоме Полуострву, који се и до данданас очувао као најоригиналнија монагака република у хригаћанскоме свету: са Атосом. Сава бегае у њему монах, Немања такође. Онде

основаше они Хиландар, који постаде ослонац српске културе, а и данас је нретежно у српским рукама." Псалтир, о коме је реч, находи се у дворско.ј и државној библиотеци у Минхену (сос1. з1а\". 4.). Он садржи 154 минијитуре које носе карактер илустрација и строго су одвојене од текста: сликар се трудио да нредстави оно гато би у читаоца могао сам текст изазвати. Минијатуре су уоквирене двема црвеним или плавим паралелним линијама, а горе и доле је стереотинно остављено по једно широко златно поље. Минцјатуре су изведене на белој основи хартије веома гаареним бојама, међу којима у веома огатроме контрасту доминирају црвена и нлава боја. Набори и гааре одела маркирани су златом. Мегаавина боја даје имиресионистички утисак. За орнаменат је веома карактерисгична нлетеница ((јЧесМдаегк) у вези са мотивима лигаћа и цвећа. Нарочито је уочљиво, гато основа, орнаментима превучена, изгледа као застрта тапетима. И плаво-црвени цветовп на златној основи указују свугде јасно на иерсијско иорекло ових мотива. Свеколика орнаментика даје утисак, као да је копирана са врло добро очуваних старих образаца, који се још прилично држе месопотамских нрототипова. Сасвим други правац заступају ииицијали. Ове је, вероватно, радила иста рука која је и текст иисала, док је орнамепте несумњиво радио минијатор. Они су, истина, чисто византијски, иу персијскога су порекла, а тиире се на све стране преко манастира. Јединствена је серија слика, гато, као увод, претходи самоме псалтиру, као и она која му следује. Прва показује седам слика, од којих једне илуструју пролазност и таштину људскога живота, а друге илуструју сцене из живота Давидова. Она слика, која иоси горе запис: „То је нехар живота," нема за сада паралела у области хисторије уметности. Минијатуре правога псалтира нису својствене ни оној групи псалтира са пуним сликама (које заузимају целу ширину текста), ни оној, чије илустрације заузимају слободне ивице страна (Капсћшша^игеп). Прва група (ТЈккапеп је зове „аристократска," а 8рпп§'ег „ћоДвсћап1:1кЈ81егепс1е") дугује свој постанак јелинистичкој култури градова Западне Мале Азије, а друга је, сасвим вероватно, постала у месоиотамско-сирским манастирима У1 века или још раније. Најстарији месоиотамски рукописи на пергаменту показују овај иоследњи начин илустровања, који је карактеристичан и за јерменску, коптијску п меровиншко-ирску уметност. Слике срнскога псалтире из Минхена стоје у самоме тексту било као пуне слика било као зоне. Обично испуњавију целу гаирину стубаца и нису никада избачене на ивицу текста. Ово даје Минхенскоме нсалтиру сасвим оригинално обележје. Нарочито је оригиналан циклус минијатура што илуструју т д тсааа тггоу и ала()ш1од и/грод. Стжиговски држи за вероватно, да су мииијатуре српскога псалтира, у пркос нуних слика, ближе оријенталскоме ирототипу. Ваља при томе разликовати старију редакцију од млађе. Ова је постала, ирема мишљењу Стжиговскога, после иконокласме и њој иринадају сви очувани псалтири са минијатурама на ивици текста. Цео циклус слика Минхенскога исалтира нрипадао би иак оној старијој редакцији. Јелинистичко-сирско порекло показује доста минијатура. ПерсониФикација земље (угј) у минијатури XI,25 налази аналогије у нимфи иа једноме текстилноме раду