Нова искра

— 93 —

од свиле нађеноме у Ахмиму (у некрополама етарога РапороНз-а у Средњем Егинту). Представа смрти (1,1) има најближих додирних тачака са Космом Индијопловцем, који је на Оинају написан. И представа „овај ташти свет", у којој је илустрована једна сдена из Варлаама и ЈоасаФа, као и „Обнажене кости" показују сирске трагове. Дрво живота (VI,11); синедријум (VI, 13); Давид, опкољен хоровима, указују на Сирију. Васкрс (' Агавта(пд), Ваведење (Емббса , XV,32), Смрт Богородице (К(нџт](Ј1д XXIII,49) као и Рођење Христово, Распеће и Узнесење Господње нрестављају ирски тип. И унотреба апокриФа (XXIII,59) указује на Сирију. Благовести третиране у сирскоме духу, а СопсерМо ипшасиШа је такође сирскога порекла. Да ови типови, што су у Сирији постали, нису нреко Византије допрли у Минхенски нсалтир, служи Стжиговскоме као доказ минијатура, на којој је представњено поклоњење Св. Ераљева новорођеноме Христу (1 ј ГУ,132). Цела је сцена обухваћена једном аркадом на стубовима, каке још излазе пред нас у познатим канонским таблицама сирских рукописа, а за које у византијској уметности до данас нису пронађене паралеле. Из тога изводи Стжиговски закључак, да је уметник Минхенскога псалтира имао пред собом непосредни сирски образац. Стжиговски слути, да је и 'АлаОшгос; уџрод први пут у Сирији илустрована, а по свој прилици је тамо и иостала. Ваља се само сетити Сираца, чувених песника химни: Романа, Јована из Дамаска и Еосме из Јерусалима. Ови сирски обрасци живе, независно од Византије, у манастирима и пресађују се преко њих на све стране. Да је једноме српскоме монаху јога 1406. год. било могућно копирати један оригинал од 510 год. показује Стжиговски једним записом из Вечкога Диоскорида. Минијатор Минхенскога псалтира био је еловенскога порекла, по свој прилици Србин. На то указују неколике црте у намештају, илустровану у појединим минијатурама. Облик престола (111,5) не налази својих аналогија нигде на И., већ подсећа вигае на Југо-Оловенски намегатај. То је исто случај и са обликом постеље. Минијатор је, свакако, морао имати пред очима свој национални намештај кад је представљао престо и постељу у својим сликама. Што се тиче времена постанка Минхенскога псалтира, Јагић узима половину XIV вока као 1епшпи8 роз! диет, јер се све до тога доба писало јога на пергаменту. Највероватније је усвојити почетак XV или крај XIV века. Отжиговски је мигаљења, да је псалтир израђен на Атосу, због националних српских црта, на које он мисли да може указати у појединим сликама. Тамо у манастиру Хиландару могао је наћи уточшпта каки сирски псалтир из доба пре иконокласме. Он је могао послужити као образац минијатору српскога, нсалтира. Могао је овакав псалтир донети собом и Св. Сава са свога пута по Оријенту, а могао је он доспети овамо и из српскога манастира у Јерусалиму, који бегао нодигао јога краљ Милутин у част Св. Арханђела. Стжиговски, с тога, цео један одељак у своме снису посвећује питању Србија и Сирија, при чему се користи писмом проФ. Мурка. „Пада у очи, да Немања и његов син као монаси узимају управо имена обоји^е сирских главних светаца: Симеуна и Саве."

ПроФ. Мурко нигае Стжиговскоме: „На еупрот великој зависности од Византије имађаху православни Словени увек веза и са хришћанским Истоком, за гата беху меродавни религиозни (тамо тражаху јога руски расколници праву ортодоксију) и политички разлози." „Нарочито су достојни пажње стари односи Ј. Словена према синајскоме манастиру. Од најстаријих и најважнијих глагољских споменика старо-словенскога језика овај нам је удаљени манастир сачувао два, као и Атос: један молитвеник који његов издавач Гајтлер (Загреб 1882) ставља пред крај X века, и један псалтир који исти издавач прииисује X или најдаље почетку XI века. Многобројни знаци говоре за то, да се сви глагољски споменици, гато доспегае у манастире Истока, налажаху првобитно у Маћедонији. Трећи, исто тако важан споменик, Асеманово или Ватиканско јеванђоље, које се датира у X век, нашао је у Јерусалиму 1736. год., па га у Рим донео познати чувар Ватиканске библиотеке Асемани." „Да ови спомепици нису случајно или као Оигнш доснели на Исток, доказује супскрипцијама осведочена судбина доцнијих црквено-словенских рукопиеа српске редакције (ћириловским писменима). Год. 1360., за владе српскога цара Сте®ана Урогаа, посла митрополит Јаков из Сереза (Маћедонија) Синајскоме манастиру један триод, један часослов, једап псалтир и Беседе Јована Златоустога, молећи „сву браћу Србе заједно са Грцима", да ове књиге за увек чувају. Онде су оловенске књиге и нреписиване. Год. 1374. писаху на Св. Синају калуђери Јаков и Јанићије један триод према „једноме правоме примерку са Атоса", који они „са бугарскога језика" на „српски преведогае" (труд не бегае велики !) за „цркву Ов. Арханђела у Јерусалиму." Исти калуђери писаху 1375. год. „за сриску цркву у Јерусалиму" један триод са типиком и октоихом, који се јога и данас чува у патријаргаијској библиотеки у Јерусалиму „Патријаргаијека библиотека у Јерусалиму чува јога вигае књига, које припадаху помепутоме манастиру Св. Арханђела, па чак и манастирима Ов. Саве и Св. Ни коле. Имамо такође сведочаиства, да су српски монаси, који су се задржали као поклоници Ов. Гроба дуже времена у Јерусалиму, овде преписивали књиге (год. 1561. и 1607.); а године 1604. писана је у Јерусалиму једна књига за манастир Троногау. „Оно особито погатовање Јерусалима, које сретамо код реорганизатора српске државе, Сте®ана Немање и сина му Саве, имађагае и политичких разлога. Ст. Немања, који у области данагање Подгорице у Црној Гори беше крштен у католичкој вери, па је за тим из државних разлога постао ортодокс, није могао осећати воље, да себе и својим трудом консолидовану и нроширену српску државу окује сасвим за источни Рим, у толико пре, што су се политички планови, које он беше Србији обележио, могли остварити само на рачун византијског царства. Оава доконча само од Немање заночето дело, кад цару и патријарху у Никеји отрже концесију једне автоке®алне сриске цркве (око 1219.). Своје одушевљење за Палестином доказа он и тиме, гато своју катедралу подиже према „обрасцу цркве славнога Сиона и Св. Саве Јерусалимског, које у Јерусалиму бегае видео" (Љ. Стојановића I 22 III 420). Његову примеру следујући даде архијепископ Никодим 1319. год. донети из манастира Ов. Јована Крститеља у Цариграду типик