Нова искра

— 95 —

да оно научним методама утврди, да ли су ти закључци тачни. .Југо-словенске истраживаоце старина очекује један веома деликатан и иун части посао. У овоме послу требало би да предњаче српски радници. Мало је похвално за срнску науку, што она чека подстицаје од странаца. Најмање пак одговорности носе за то српеки археолози, који својим прнватним материјалним средствииа нису у стању да ту ишта помогну. Завршујемо речима самога Отжиговскога: „Ваједно са издањем Мирослављева јеванђеља, предузетим од стране српске државе, показује се наше нубликовање српскога псалтира као једно предузеће, које има за сврху, да блага југо-словенске уметности изнесе најзад пред Форум науке у дос/Гојној репродукцији. Да се тиме не испуњује само један захтев оправданога поноса народног, ну да при томе имају шта више удела и ствари, које далеко изнад овога оквира могу међународноме истраживању отворити неслућене путеве, треба да докаже овпј покушај са псалтиром. Нека би му носледица била, да се код Југо-словена нађу изобилна средства ради и31 ,ања њихових националних споменика!" * Према одлуци Министра Просвете расписан је стечај за израду књиге која ће се моћи корисно унотребљавати за поклањање ученицима старијих разреда народних школа о испиту и набављати за ђачке књижнице као лектира за ученике. Величина књиге и предмет обраде оставља се потпуној слободи писаца који се на стечај јаве; само ни један спис не треба да буде збирка туђих творевина. Руконисе треба слати Министарству Просвете до 1. јануара 1907. године. Хонорар ће одредити Просветни Савет, а књига ће се гатампати у државном издању. * Јован Јанко Ђ. Ћосић, српски народни учитељ (Сегедин) снремио је и штампао два своја рада: „Воскресеније"' и „Други Југ-Богдан". Дена је свакој књижици 80 потура. * У Питсбургу (Америка) почео је излазити нов српски лист „Американски Србин". Уредник је Миливоје Вуџакић. * Вожо Ловрпћ (Опљет) отворио је претплатнички упис за збирку својих песама — „ЈжрготпсИж", циклус мојој Госпи. — Цена је за претплатнике 1 круна. с тога његови закључци, да Минхенскоме рељефу треба тражити иорекло на И., немају никакве научне вредности. За нас је даље IV век само 4егттив ап4е ^иет, кад је реч о датираау Минхенскога рељеа>а. Све докле још у времену 392.—394. може у Риму иостати и онако ремек дело, какав је диптих ка натиисом 8уттасћогит-К1сотасћогит (В. 0. 8ееск Бе 8уттасћ1 уНа. Моп. вегтатае. VI. 1883. стр. 1ЛХ), који својом уметничком вредношћу превазилази уираво Минхенски рељвФ, донде не сме бити смела тврдња, да је Минх. рељеф могао постати у IV веку. На овај век уиућује већ и тај Факт, што сцена Васкрса на саркоФазима IV века још нелрестано носи строго символичан карактер, док на Минх. рељефу нема ни трага од символизма. Неиристрасноме иосматрачу неће, ирема томе, бити тешко оценити, ко у својим тврдњама рескира: ми, који оиеришемо са позитивним чињеницама или С., који за своје закључке има н а својој страни једиио субјективно осећање своје. Нека је овде још напоменуто, да 6. МШе4 у своме скоро публикованоме раду о виз. у метности нигде не спомиње Минх. рељеФ међу рељеФима, што су иостали на И. Ми смо увек били поборник теорије о суирематији И., ну ииак за то гледамо на ствари оком беспристрасна, незаинтересована истраживаоца, уверени, да наука неће ништа добити жучним нападима, већ поштовањем свачијег рада, који се савесно труди да открије истину.

* Орпска Краљевска Академија Наука расписала .је стечај из књижевног Фонда Димитрија Отаменковића. Награђене списе Академија ће штампати и бесплато раздавати народу у Србији и ван Србије. С тога опи морају бити написани популарно, за народ, и са овом садржином: а) о Орпству и српској мисли; б) о отачаствољубљу; в) о вери; г) о моралу и истини; д) о раду и приљежању; ђ) о чувању здравља. Ва ову годину писци ће се ограпичити само на нрву тачку. Рукоииси се примају до краја септембра о. г. Најбољи спие добиће награду до 1000 динара у злату и тада прелази у евојину овога Фонда. * Омладинско коло „Узданица" (Панчево) имало је 8. о. м свој редован састанак. Инжињер Миливоје Матић читао је своје предавање „Кант-Лапласова теорија о нашем сунчаном систему". За овим је било декламовања, свирања и читања новијих књижевних производа. — 5. о. м. имала је „Узданица" опет састанак, када је Д-р Петар Отојковић читао своју раснраву „Породица по мађарском приватном праву". — И 12. о. мца. био је састанак, на ком је г. Ј. Богданов читао своје предавање „0 језику". * ПроФ. Антоније Вучетић (Дубровник) отворио је претплатннчки упис на „Срђ". Као гато је познато, „Орђ" је престао излазити прогале године, али је потреба за такав лист била вачда акутна. Сада се приступило поновном излажењу, које ће, дао би Бог, бити обезбеђеније од пређагањег. У нрогласу се, између осталог, вели: „Као једини приморски лист на југу, „Срђ" ће настојати да буде Србима и Хрватима глас Дубровника, глас слоге. — Месеца маја ове године врши се стота облетница откада нестаде старога славнога Дубровника, јер се онда франачки мач осови пред кнежевским престољем у Двору и Дубровчане заблешти. 0 тога Срби Дубровчани одредили су да управ овога месеца ове године опет почне да излази „Срђ". Тим они хоће да одаду дужну пошту сенима Дубровачких великана и желе да народ српски и хрватски суделује у тој пошти и да се ухвати у „Орђево" коло и да то буде као аманет народној слози и трајању листа. — Да „Орђ" буде што више приступачан, наумило се да му се снизи цена на 10 годишњих круна за устро-угарску монархију а на 12 круна за друге државе. — Али да лист буде обезбеђен, треба не само да му свак, ко може, притече у помоћ својом претплатом, него и прилогом којим би се установио фоид за гарантовање његова бољега опстанка. — „ Срђ" ће, као и нре, излазити двапута месечно, сваки пут у три табчка." И са своје стране најискреније препоручујемо „Срђ" ернским и хрватским читаоцима. * Јован Грчић, проФееор у Новом Саду, гатампао је „Штиво уз Историју Српске Књижевности. Прва књига: Примери старог словенског и српско-словенског језика, Дубровачко-далматинске књижевности, књижевнога рада у Босни, међу Кајкавцима и у Славонији у XVI., ХУП. и XVIII. веку и новије српске књижевности до Бранка и Даничића, према наставном плану удсшени за VII. гимн. разред." Цена је 5 круна. * С. М. Маринковић, правни ре®ерент у Министарству Народне Привреде, штампао.је „Криминолошке слике код српских судова". То су адвокатске белегаке, а садржина је: 1. Пријело ми се! 2. Девојка убица. 3. Нећу „жену" — хоћу мужа! 4. Шта ми ради моје дете? 5. Убијство или одбрана живота? — Књига је у 8°, а има 145 страпа. Цена 1 динар. —