Нова искра

— 108

Ал' доста о томе. — С досотину лађа Наш душмашш етари оиет нас похађа: Видеше где разви стег на ушћу реке. Дон Аријас Маври вас познају због храброети преке; Тучене их често мину смелост ова Да с таквим јунаком огледну се спова. Дон Фернанд Вез зависти неће Мавар да се смири Док Андалузијои моја власт се шири; С те их земље лепе обузме горчбна Кад год је погледе, јер је била њина. То пре десет лета би разлог што престо Пренех у Севиљу, да их пазим често, Па да одмах спречим, предузму л' што сложно, НГго из Кастилије не беше ми можно. Дон Аријас Сире, знају лепо, без толиких глава, Да нрисуство ваше победу пам дава; Не бојте се ништа. Дон Фернанс) Ал' нек сам свуд спреман. Много поуздања готова је неман; И душманин иети, ту скоро потучен, Може и да шкоди, на време нескучен. Погрешићу инак, ако страх пробудим Пре но истшштост тој вести досудим; Ужас што би позив залудаи га етигб Изненад би ноћае град узбуњен диго. Удвојте тек страже да се ноћас шире Ведемом и луком. ОСМА ПОЈАВА Дон Фернанд. Дон Санчо. Дон Аријас. Дон Алонзо Дон Алонзо ГроФ јс мртав, сире. Син је осветио дон-Дијега тугу. Дон Фернанд Слућах ту освету чим дознах за ругу, Гледећи да одмах еве то спречим таде. Дон Алонзо К ногама Химена приноси вам јаде, За правицу хоће плачна да вас моли. Дон Фернанд Ма да њен и мене јад дубоко боли, Гро® је, чини ми се, заслужио мрекосг Тв праведне казне за ту евоју дрскост. Ипак, да је казна правична ма како, Не могу јунака нрежалити лако. Пошто дуго слуга земљи мп је био,

Пошто тисућ пута крв је за ме лио, Ма како да гордост његова ме љути. Ипак смрт његова текну ме и смути. ДЕВЕТА ПОЈАВА Дон Фернанд. Дон Дијего. Хшена. Дон Санчо. Дон Аријас, Дон Алонзо Химена . Сире, сире, иравду. Дон Дијего Ах, чујте пам јаде! Химена Падам вам пред ноге. Дон Дијего Ја их грлим саде. Химена 'Гражим од вас правде. Дон Дијего Одбрану ми чујте. Химена Казну ми за обест напаснику скујте: Вас ослоица липш, ко и мене мога, Он уби мог оца. Дон Дијего Он освети свога. ХиМена Краљ крв иоданИчку има да оевети. Дон Дијего Праведној освети казна и не прети. Дон Фернанд Устајте обоје, и зборите с миром. Химена, твој бол је у души ми тпиром; Иста таква жалост моје срце дира. (Дон-Днјегу). Зборићете после, сад јој дајте мира. Химена Отац ми је мртав, видех где му руди Улоквана крвца из поносних груди, Она крв што често бедеме вам штити, Што често из битке е ловором вам хити; Она крв што гневну још је еамо боли ПГго се сад за другог, место за вас, проли: Њом, која у рату не мога да лопи, Малочас Родриго двориште вам кропи. И, огледом овим, његов злочин бедан Држави вам сруши стуб и чврст и вредан, Поуздање узе јунацима вашим,