Нова искра

— 112 —

галантан муж, да би олакшао еваку бригу о младима, а и да но би младунци небрижљивошћу материном као што то чосто бива — пропали, све их лено прогута, смести их у своју грудну, кесицу, и као каква добра дадиља чува их док не поодрасту, а после их још ленше - опростите за израа — избљује, избаци на поље. Еманцинација жена почела јо.дакле, на жалост, не од човока, већ — ћоггЉПо сМс^и — од жабе. Налик на ово виђамо и код риба, и ако у опште код риба не може бити говора о матерИнској љубави, јер оне глодају да своја јаја мотну на згодно место а после со но брину за њих; пајвише је што ћо по нека риба гледати да своја јаја учврсти за какав непокротан предмет. Али, ето, и овде има изузетака. Нпр. иастрмка ирави у песку јаме гдо смошта своја јаја, а те јамо праве заједнички мужјак и женка. — У Цејлонским водама живи нека врста сома: Агшз Ђоокег, која чува .јаја, из којих се млад развије, у својим устима. То је раније запазио Агасиц на једној риби из Амазонске Реке. — Има још једна оригинална риба која живи у Тиверијадском језеру, а спада као и Дејлонски Аријус у класу коштатих риба (телеостија), та је риба Сћготк ра1ег(стпГа$. Већ и само име казује шта је. Ова риба чува и храни у својим устима и шкржној шупљини до две стотине зачетака, и то, не заборавите, чини мужјак. Еад женка избаци своја јаја, онда мужјак, односно отац, долази на место где су јаја, усиса их, и меће између шкржних листића; ту, међу органима за дисање, младунци се развијају, а кад поодрасту, ;те им шкржна шупљина постане тоскобна, они тада излазе одатле и иду у ждрело, а ждрело се услед тога — код бедног оца који тако лепо изиграва дадиљу — толико рашири, да јадник једва може уста да склоии. Есиинас врло носпротно објашњава ову очинску љубав тиме: што се отац дражи оплођеним јајима гледајући у њих, као на део свога тела, и брино се о њима мислећи да су живи! Мпоги од читалаца знају за даждетаке (саламандре). Један од тих даждевњака живи на Алпима, и зове се Алииски саламан (8а1атагн1га ака). Он своје младунце нушта одмах на суво, јер и они своју мотаморФозу изврше док су још у телу материну, што већ нијо случај са даждевњаком који живи по долинама. ПроФ. Сиболд први је дошао на мисао, да ти младунцн Алписког даждовњака, кад би се још неразвијени извадили из материна тела, могли би живети и развити се у води. 'Гу поставку Оиболдову нотврдила је г-ђица Сћаи\'ш 1875. и 1876. годино. — У нашем народу има једна изрека којом се хоће да облежи ноко зло стање у коме друг друга и цријатељ пријатеља гоне. Она гласи: „Дошло време да гуја гују једе". Истина није познато до данас да је гуја гују јела, али је био случај да је у једном Њујоршком акваријуму у борби већи крокодил прогутао мањега. У Зоологији зна се — по посматрању про®. Карла Берга — да грабљнве ирељине гусенице збиља ждеру једна другу, и то са свом кожуром и длакама, на чак и коконе учаурених гусеница пе остављају на миру. Међу људима познати су Канибали који једу људско месо. — Читаоцима су познати ракови, или како их наш народ у шали зове нагузљез или натрагођа. Они ракови, што живе по потоцима и рекама код нас, само су једна врста, али их у мору има врло разноликих врста. Приказаћу вам сад само рака иустињика (Ра^игиа). Прозвали су га иуетињик зато што сам живи, засебно,

али је овај пустињак иначе врло мудра животиња; њему јо трбух мек, он сам тошко би могао да се брани од непријатеља ко.јих јо тако миого у мору, с тога он мисли да је најпамотпије да пађо празпу љуштуру од каквог пужа, па да со завуче и да у тој љуштури станује, која ће га чувати од свију разноврсних бода и нанасти. На тим љуштурама стапују обичпо и морске анемоне, по кад што В—6 на једној љуштури. Пустињик и анемоне живе међу собом у великом пријатељству, јер користе једно другом, тако ннр. актинија има оргаие што жаре и нале као коприва, и она чува слабог пустињика од напада октапода и других грабљивица; а рак се за ту одбрану одужује актинији тиме, што јо носи с једпог места на друго, те актинија, пошто но може да се крећо, на тај начин лакшо долази до хране. То се најбоље опажа код црвено пегасте актиније, која се обично находи на љуштарама где живи Еира^игиз РгМеаихп. Изненадићете се кад вам речем да тај оштроумни рак, који на тако лак начин долази до „своје кућице своје слободице" и до свог чувара ко.ји га чува и од зла брани, врло добро нознајо тог свог пријатеља и чуваркућу, па кад промени своју љуштуру, односно кућу, он но оставља свога верног чувара, већ га са старе љуштуре са највећом пажњом преноси на нову љуштуру. —г Они који су учили Зоологију знају, да ракова има са дугачким и кратким репом, или и без репа. Ове друге зову се крабе. Интересантне су ове врсто: Р1за, 1л88а, Маја, Јпасћив, и 81;агогупсћи8. То су Будалин Тале међу крабима. Разлика је само што се Тале завргно дреновом батином, а ове рачје будалине натрпају читаву шуму од алги и маховина нреко леђа, други опет наките се хидрополипима који су у снопић груписани, и стрше на њихову чолу као каква перјаница; а трећи, као што је нпр. врста инахуса, прави су робијаши са букагијама, јер па својим дугим танким иогама вуку биљке, сунђере и асцидије; тај терет, који је као какав оков на ногама, ипак се радо носи, и еами су га раци наместили да на тај начин буду неопажони од својих многобројних непријатеља. И морски иаук или бољо рећп иаук рак (Маја 8шпас1о) — јер паукова у мору нема — меће на леђа камичке или љуштуро разних шкољака. И тако се довија да се само одржи у борби за живот и опстанак. — Крабе, о којима смо мало час говорили, имају горњи део тела троугласт, али их има којима је четвороугласт, као што је ннр. Бопрре 1апа1;а Б, која живи у Оредземном Мору. Ово је комичар међу крабама, јер кад ова дорина наиђе у нуту евом на какво било живо или мртво тело, она га дохвати издигне над собом и држи га као што човек држи кишобран да се сачува од кише. Ако је тај њезин заклон жив, он се онда брани, гледа да се какогод искобеља, али дорипа зато и не хаје, воћ своју жртву чврсто држи и не пушта, мислећи: ако какав прождрљивко нападне, он ће прво напасти ону жртву коју дорипа чврето држи, а док са њом буде готов дотле ће она умаћи, јор „Вежанова мајка но плаче". Друга једна њена друга, Вготга, иатрпа на своја леђа толико сунђера да јој се једва ноге виде. — Чули сте за октоиусе (октаподе) што у мору живе, и који могу бити од огромне величине. Прича се да је један велики октопус близу острва Ов. Јелене, својим крацима скинуо два мрнара са лађе, и .један његов крак ко.ји је случајно досиео у таколажу и ту се откинуо, износио је 5 стона. А између Мадеире и