Нова искра

— 111 —

Цигани у Маћедоиији ириметио, чак и ова душевна осећања, као што еу радост и туга, срећа и несрећа, својствена су не саио човеку, но и вишим и нижим животињама. Животиње умеју тако исто да мисде и размишљају. Каква је нпр. разлика и где је већа интелегенција: да ли код мајмуна који кад се једанпут опије, више никад окусити неће од тога пића, или код човека који вечито није и опија се? Нагон за самоодржањем влада у целом органском свету, како код животиња тако и код биља, и ето тај нагон, та тежња, да ее одржи јединка и вид, та борба за опстанак, за жнвот, учинила је те се боље одржавало а лошије изумирало; а прилагођавајући се новим нриликама, индивидуа се развијала и усавршавала, те је на тај начин била не само у епољашноети њеној, но су у самом организму поетајале измене анатомске и физијолошке. Нпр. змија звечарка (СоЈшпћег па^пх) носи јаја обично у песку, и из тихјаја, загрејаних сунчевом

топлотом пзлегу се младн змијићи, али ако та звечарка није у слободи већ у каквом кавезу, у ропству, онда рађа она живе змијиће. Други пример. Познато је да ее жабе метаморФоаују (нреображавају), т.ј. из јајета пе измиле одмах савршено развијене жабе, већ пре тога морају да буду прво иуноглавци, па тек после жабе, али и ту има изузетака; ето, на острву Мартинику, по сушним мостима, живи једна лисна жаба (НуМев тагМшсеп818) из чијег јајета измили еа свим развијена жаба, која не прави никакав пуиоглавачки облик, у коме ће ирво дисати на шкрге, па тек после као жаба на плућа. А зашто се ова лиена жаба не метаморФозује? Зато, што тамо где она живи нома воде, у којој би њени пуноглавци могли живети; она дакле, да би опстала, мора да се прилагођава томе безводном месту. У јужној Америци живи једна жаба ко.ја се зове сцриманска жаба (Ира атепсапа). Еод ове жабе верни мужић помаже евојој другој половини да избацује јаја, дражећи је шашољењем по леђима, и иосле та јаја размешта по ћелијама, које су преко леђа као кесице разређене, и ту у тим ћолијама, на леђима своје мајке, млади прођу сву метарморфозу, док не постану еавршене животиње. Млади измиле носле 82 дана, а то бива баш у оном доба, кад у том пределу где оне живе, у Суриману, нема кише. То ]е, као што видите, други начин прилагођавања. У Чили је Дарвип пронашао једну малу жабу која је назвата његовим именом Ето<1егта Ваг№11111. Интересантно је иознати изближе живот и развиће ове жабе, једно с тога што се на њо.ј пајбоље види утицај прилагођавања а друго е тога, што вреди да га познаду еви поборници женске оманципацијо. Шпански зоолог Јгтепез с!е 1а Езра&а добио је био ноколико живих комада ових жаба, од којих су му неке изгледало сувише крупне и као надувене, па мислећи да су то бромоне женке, он сецира неколико комада, и заиста нађе у њима повише живих младунаца али без шкрга. Кад је паставио испитивање изненадио се, да то није била бремена женка, већ прави мужјак — отац. Ја већ видим како се многи новерни Тома од читалаца чуди: шта? ,зар мушко па да рађа, то је немогућо, то је јодна од оних многих америчких лагарија! Али нолако само, мало етрпљења, па ће ее видети у чему је ствар. Код мужјака заиста еу нађени младунци, али ие у трбуху, воћ у ждрелној кесици, која заузима велики део груди. Дакле у грудима налазе се ти младунци. Овде мужјак, као