Нова искра

— 110 —

А чувајте руку птто може да служи. Нека задовољи моја крв Химену, Пристаћу ја радо на иресуду љену, И, не роптајући па тај удес клети, Умирући с чашћу без туге ћу мрети. Дон Фврнанд (Јтва,|) је врло важна, и сме се изнети Пред савет, који ће одлуку донети. Нек с вама, дон-Оанчо, Химена се врати,

Нек ту дон-Дијегу реч слободу скрати. Да му се син зовне! Правде ћу вам дати. Химена Нек правда крвника у гроб, сире, нрати. Дон Фврнаид Умири се, ћори, утишај бол саде. Химена Мир ми световати јачати је ја,де.

(наотавићк ов)

Р ј п а 1 е

'лажен јс ко се јоштс лако вара Под игом маште и младачких снова, Ваздушне куле ко с осмехом ствара У игри страсти, у музици слова. Блажен јс ко се често жали Богу На грехе света, на неправде људи; Ко равнодушно чека казну строгу, Сноси је мирно, и ближње не суди ; Блажен ко ступа по трнову путу С молитвом крепком светлих идеала?; Ко љуби земл>у, срећу, судбу љуту, Ко не зна ужас порока и зала...

А ја?... ВеН прођох кроз најлепше доба, Те сада гледам, сам, скрхане моћи, Сурови привид с оне стране гроба Где страда, тужи, плаче у самоћи. Сад јасно видим муке искушења, 14 осмех Сфинкса, и трзање пада Једини спомен кажњеног рођења Суровог бића и смрвљеног нада... 11рође ме радост и земаљска срећа, Исто ко лето, северно и нујно, НЈто касно дође до сухог дрвећа И умре с њиме безгласно, нечујно... Вој. П. Бошњановић

Тамо амо по Зоологији

Интелигенција код животива. Прилаго^авање: змија звечарка, метаморфоза жаба. Лиска ое жаба не метаморфозује. Суриманока жаба. Мужјак као дадиља. Брига мужјака око чувања потомотва код риба: пастрмке, сома Агшза. Сћгоппз раЂегГатШаз тако^е дадиља. Даждевњаци који се метаморфозују у телу материну. — Гуоекица која једе своје друге. Многоженство и једноженство код животиња.

М,

1и смо научили да сматрамо човека као на.јпаметнијог у царству жнвотиња, и као јединог који се одлику.је од осталих животиња умом. У ствари човек јесте најпаметнији, али и међу животињама има паметних. Воћа је разлика између једног интелигентног цивилизованог човека и једног дивљака, по измећу најумније животиње и примитивног човока. Има извесних инстинката који су општи и човеку и животињама, као што је на пр. нагон самоодржавања, полна и родитељска љубав, и т. д. Ми се дивимо изналасцима и твореви-

нама људскога духа, а смоћемо с ума рад пчела иа саћу и снрављању меда; ми се дивимо еноргији и предузимљивости човечјој, а заборављамо сићушне и вродне мраве чија је енергија и вредноћа за дивљењо; ми с поносом и дивљењем причамо о љубави материнској, а ту исту љубав сусрећемо на сваком кораку код многих животиња: сви сисари брано сво.је младе и мећу свој живот на коцку; тице тако исто, крокодили воде собом своје младе и чувају их, змије такође, а женка познате отровнице Соћга саре11о брани чак и своја јаја. И као што је Дарвин