Нова искра

— 114 —

ерца. Каква разлика између њега дивљака и иитомог петла! — Најзанимљивији су иаиагаји. Ови брбљивци, који живе у другатву и имају само по једну жонку, кад им дође време љубави, кад их обузме љубавни жар а срце хоће да изгори, —■ као какав заљубљен млад несник уклањају се из друштва и „усамљен траже луг", где живе са драгом срца свога у самоћи, и проводе љубав заједнички. Љубав између голуба и голубице, грлице, коиопљарке, позната је свима, и они сви живе са једном женком. — Али најзанимљивији су, као брачни пар, најмањи међу тицама, тако звани: Сисоте^и (ДОес!агЈШ1с1ав), који живе парно, и врло су ножни једно спрам другог. Брем вели: да је мужјак преко мере услужан и галантан спрам женке, пева јој несме, гаепури се пред њом, рагаири крила и спусти их, исправља реп у вис, окреће се на све стране, те се ваљда показује жонки како је леп, а женка га огледа, па све гато он ради, ради и она. Али ова мала животињица, која је тако нежна сирам женке, уме и да буде љубоморна: не трпи мужјака у близини, већ га нанада и гони све докле га не истера далеко ван сФоре својих брачних интереса. Тои! сотте сћех поиз. Шта вшпе, овај добри мужић толико је луд за својом драгом женицом, да је ни за тренутак не оставља да буде сама! Он са њом прелеће са цвета на цвет, на чак ако она

Ко песма утехе, тв( Све сгтомене горке с Иришао сам теби да А твоју будућност н Кад у дане снова јед Несвесни живота и (

ј^Јаша се нублика недавно упознала са радовима Ива Војновића, и то нрви нут, како ми се чини, када се на Веоградској позорници приказао његов „Сутон". Он је, шта више, у нас сматран као писац који се апсолутно бацио на драмско поље. Међутим, Иво Војновић се није тако скоро појавио у српско-хрватској књижевности, нити је обделавао само поље драме. Док је стекао књижевно име, он је дуго радио на књижевиости.

допадне ропства и он — веле — идо са њом да дели то ропство. Умре ли му његова ленша ноловина, оп тако очајава, он тако тугује за њом да је жалосно гледати га. По цео дан је зовс, тражи, не спава никако. — Исто је тако нежно одан својој половини и кардинал (Сагс1апа1]8 у^ашпиз), али исто тако и женка не оставља мужјака никако, на ипак је иоред све те оданости мужјак ипак веома љубоморан, нарочито у доба нарења. Птице дакле у већини сл)чајсва живе парно. Већ је код сисара друкчије. Курјак, лисица и лав живе иарно и не мењају тако лако своје жене; горила и гаимнанза тако исто, ма да други мајмуни живе у нолигами.ји. Тулени, муФлони, ламе, коњи и слонови живе такође у полигамији, али код свију полигамннх другатава, изузимаЈући слона, мужјак служи као вођ и чувар. Погине ли мужјак или га. нестане у таквом полигамом друштву. онда се тек и дружба ирекида. Другом приликом унознаћемо читаоце опшириије са брачним животом и других животињл, а за сад је доста и ово неколико кратких напомена. Завршујући ову шетњу по Зоологији, ја мислим да ће она многе читаоце заинтересовати јер су се уверили, да и у једној тако сувопарној грани науке, као гато је Зоологија, пма доста поучних, занимљивих ствари. Алхазем

те одлази лагано 1а. Свуда јесен хита. I. Зар ги није душа и обмана сита? :д још песма утехе, гва за раније грехс ? В^ЛАД. СтАИИМИРОВИ1\

Пре но што је написао „Дубровачку трилогију", он је написао две збирке приповедака. Од „Ксанте" до „Мајке Југовића", од последње приповстке до последње драме, протекло јс око осамнаест година! И као гато то редовно код нас бива, нико још нијс нобележио значајпе моменте уметничке каријере тога иисца, нити је ко дао укупну карактеристику његових дела. ГПта внгае, и за све појединачне, фрагмеитарне

Ко песма утехе...

ој је први поглед моје душе скин'о. посветим младост, а жртву сам прин'о. ;ном стазом гресмо, обмане бесмо.

Ко пролетње цве Наша младост ра Ти си опет дошл Уморна од снова Да ли ти је погл Ил прекор и кле

Кмез Иво Војновић