Нова искра

Број 4.

Београд, априпа 1906.

Год. VIII.

„Нова Искра" излази сваког месеца. Цепа: на годипу 16, по год. 8, четврт год. 4 динара; вап Србије: на год. 10 Фор. лли 20 дипара у злату. Претплата и све што се тиче администрације шаље се Р. Ј. ОдавиКу, власнику и уроднику „Нове Искре", Капетан-Мишина улица, бр. 8. Рукониси се пе враћају; накнадно тражење појединих бројева извршује се само у року од два месеца. !Госле тога рока бројеви се могу добити само за откунну цену. —

У очи светога

ггг:-.:: —г: БИБЛИОТЕКА ЖИВОЈМИА П. СИМИЋА БИВ. ДИРЕКТОРА 11 ЊЕГОВЕ Г,0!С. ДЕЦЕ ВАСИЈ1ИЈА и БРАНИСЈ1АВЕ

Г азарни је дан па свршотку. Митровица иочола да п/стн и све више да прима своје старо обличје — прилично чистог, веселог, мирног градића, без галаме, али и без апатична мртвила паланачког. Тргови се ослободили сељака и њихових производа, чије непотребне остатке подбирају Циганчићи, џавел.ајући као врапци. Купци са бројаницама у рукама већ пошли к Ибру, да тамо, седећи на рогожама, попуше које наргиле и прохладе се од дапашње врућине, а трговци задовољно тару дланове, јер су свели рачуне и видели да је пазар био — да није злих очију. Аге пригрнуле горње дрехе, прокрстило ноге на ћепенцима и почоле својо лагане и одморене разговоре, тако мирно и озбиљно као да су на каквом значајном већу. Обо стране кривудавих улица притиснуте су оваким гомилицама, врло сличним једна другој, као да су ћепенци везани неком новидљивом силом, која једнако утиче на све редом, па им даје тон и расположоње, изглед и страхотну једнакост. Мислиш — сви о једном истом говоре.

Од сељака ретко је ко заостао, и то већином богатији домаћини, који ће па добрим седленицама за тронут бити код својих кућа. Виђа се и по који чиФчија, кога је господар мало зауставио да му хануми искрати дрва, почисти обор и учини све оно штоје њој, хануми, на потребу. И све то иде по улицама и трговима отворона чела, јор зна куда ће и шта хоће. Оамо Милета Прчвара из Дозишта иде некако снуждено и лабаво. Греде преко житнога трга расејана израза, клатећи се као да је пијан, пресамићон као да је у крстима пребивен. Жут као восак, обливен хладним знојем, рећи ћеш — тек га оставила тролетњица. Готово несвесно иђаше к мосту, а кад зачу Иброву хуку, трже ее и присети се да оставља Митровицу. А научио је да се овде увек заустави. Ту је пекарница, на чијим се ћепонцима, нарочито пазарним даном, ж^те свежи сомуни и симити, спремљени баш за сељаке да увече обрадују градским колачима — ко сина, ко ћорчицу, а ко и своју невесту. Он застаде. Очи му се раширише, некако жудно погледаше пут пекарнице, па брзо-брзо добише некакав туп израз. Нешто тешко претошко притегну његове груди. — Симити! Врући! Хајде, нестаде!... — зачу се са ћепенка, навлаш упућено Милети,

97 —

Шт '