Нова искра

— 98 —

Он се маши руком у цеи од копорана, поче тражити да није штогод претекло, опипа појас, па му тамо рука и остаде, јер виде да је све узалуд. Нигде ни једпе пребпвене парпце. Јонт једаред погледа пекарницу, покуњи главу и ступи на мост, чемерно сазнајући да од немања ништа тврђег и бешчовечнијег на свету нема. Прође кроз Бошњачку М4лу и упути се друмом малаксало и немо, предан својим тешким мислима и још тежим утисцима. И то му није доста. До њега као азет допире несносан глас : Хајде врући, врући, ха-а-а!... Овака му ова реч доходи као нож, пара му душу и производи јаке грчеве по целом телу. Он се окрену к Митровици, злобно је погледа и као да хтеде викнути, силно и громко, да га чује цео свет, да се страви и затресе та погана Митровица... Ту се исправи, очи му синуше, али се брзо по цело.ј снази разли нека немоћ, телесна и душевна; н он осети да не може да викне, да не може да отоји нити да ходи, па се сроза на земљу. Налакти се и згрчи украј пута. Вече се тихо спуштало, а путем нигде никога. Тишина и равнина докле око допире. Милета се сети да је сам, да ће остати овде и потајни га страх обузе и од ове тишине и од самоће. Плашљиво се цео стресе, боно уздахну, погледа навише и пројеца: — Господе, Господе, молим ти се!... II. ...Ладан је он и пуки сиромах, на туђој земљи, преоптерећсн мушком децом, за коју илаћа грдну војницу. Гадио је и мучио се, али снротиња се за њега прикачила, па не може никако да види белога дана. Спао је иа једне волове и три козе, а у дугу — до грла. И сутра му је крсио име, свети Пантелија. Досле се некако довијао, са дуговима крпарио и славу своју нрослављао. Није се постидео код сељана, није се осрамотио. До душе, стоку је продавао, али је зато славио ни мало уличније од других својих суседа. ХПто би донео Бог и година — све на совру пред госте, јер је то био за њега једини дан, кад је заборављао бриге, кад је оквасио грло и срећно запевао: „ Еј, у чијем се дому крсно име слави." Али је сад запро. Нема се шта иродавати. Дуго је мислио, довијао се и вајкао, па се најзад решио да прода ове козе и казао жени. Она му одобрила, рекавши да у Вога има свега доста и разагнала таму са његове душе. Брзо се расположио, огњепо верујући у правду п овога света; уздао се у своју снагу да ће поеле славе све боље бити. Стока пролази добро, те је весело помислио да ће накуповати свега: и каве и шећера, и вина и ракије; својим дарбва и уздарја, а деци својој још колача и свега онога чим их град може обрадовати. Купиће велику свећу, какву је виђао код грађана. Еупиће домаћици грађене опанке, па ће чак и попу за колач оставити цео,

несломљен шестак. Леио бациће му на крст лицем гаестак, побожно и поноеито, као и сваки добар газда, чији се амбари не празне по неколико година, чекајући боље цене. А после ће разведрити своје смежурано чело и не скидајући епитрахиља, високо ће издигнути руку, лепо благословити дом и домаћина, па још... ко зна — може присести и за совру, а не духнути на врата као попарен, и као гато се то готово увек дегаава. Хе... па јога може остати и да преноћи, кад и онако к њему долази напослетку... И позваће он своје суседе и пријатеље; иа соври ће привоштити велику градску своћу, а сина ће најстаријег поса,дити на друму да позове свакога, кога ту намера пригоди. Вино и ракија служиће се еамо великим славским чашама које ће он позајмити од кога у граду и које се износе тек при крају... И госаодаКе он да га све село чује и молиће се Госноду Богу и светом Пантелији с радошћу и весељем, а совра се неће дизати равно за три даиа и ноћи без престанка... Бациће он свој ћул 1в некуд у угао и служиће госте гологлав и с ногу, са једном руком на прсима - - као гато је ред служити своје крсно нме у рођеној кући својој. И она ће се напунити миља каогод и Божјег благослова, а овим ^е се накадити сиротно огњиште за срећу и нанредак, те да га мимоиђе свака иоганштина и невидовгатина, нневерна и сатанска... Тако ће нрославити славу, ако Бог да, а слава неће дужпа остати, но ће се све надокнадити. Ванеће јога впгае, своју снагу неће ножалити и окренуће се на боље. А што је најглавније — биће радостан и задовољан, јер му се нико неће моћп насмејати да није славио. Неће остати мимо свет, јер ће доказати да се и он крстом крсти, и ако је тако сиротан. Његову жену неће ни једна сусетка моћи прекорети, а деца ће му мободно и без зазора друговати са домаћинским синовима. Па и за гата се друго труди човек, но за образ н веру?... Ја!... - ~ Госиоде, Господе, молим тп се! III. јутрос је веома иодранио. Тек су се тргови почели да нуне купцима и продавцима, он је игаао улицом од Ибра к сточноме тргу. Водио је браве на продају. Кад је био према старом сарају викнула га испод његових сводова нека постарија ханума. И та му је ствар јако запала у дугау... Еад је пришао, једва је познао 'Бул-Хајрију, лекадагању своју госпођу, жену свога покојнога аге, која се после његове смрти преудала. Сећао се он ње и многих њених добара; живо му бегае на памети, како га је пазила, људски га у кућу нрпмала и увек са пуним рукама испраћала. Много пута је обрадовао своју децу и жену леним госпођиним иегакешима Она скинула вео и пружила му руку, коју он одмах пољуби. Питала га за кућу, жену и децу, питала га како живп, какав му је садагањи господар, па се чак и распла-