Нова искра

— 124 —

ћо у будуће иоки другим, бољим путем. Али два су „разговор.ч" врло чудновата и врло комична. Један од њих се води између „прић-Мије" и његова свињчета. Не знамо шта је дало повода писцу да узме свињче за мудрију главу од „прић-Мије" ? Чудновато! — свињче даје своме газди савете о томе, како треба да овај поступа са њим... Други се „разгозор" води између снаша-Туце и њене краве; овде крава, у четири парагра®а, чита снаша-Јуци лекцију о чистоти и домазлуку. До душе, између ово много рђавих ствари нађе се и по која добра, али те добре су већ рађено „по другим изворима". То се може видоти на први поглед, те није потребно нарочито доказивање. Што се тиче стила, он је прост, наиван; језик је често вулгаран, а речи и изрази су без велике пажње употребљавани. Хтело се бити и сувише популарним па се отишло до вулгарности. — Напослетку, да не будемо пеправедни, ми ни мало не сумњамо у спрему и добру вољу пишчеву; него само утврђујемо: да је књига промашила намењени јој циљ — било што је у великој хитњи рађена, било што је за начин приказивања узет врло неподесан књижевни рад (суви дијалози). Књига јо намењена народу, а народ ће бити тај који ће је најмање читати. Гргур Ел. Бери! ^1ђНо1ће1< аивдемаћИег вегМзсћег /Не1= 81егн>ег1(е. МИ ШегагМакгЈзсћеп ЕтШип^еп ћегаив^е^ећеп топ Ђг. РгГесЈггсћ 8. Кгатз. — ЈЗеићзсће Уег1а§-8асћ1еп§е8е118сћаГћ, Бе^ргЈ^. — 1п 8°. Ваи(1 V: БЈе В1оше а?оп Сапоза. Ла1ег Оо1о» гоза. /\\е1 ХоуеПеи уоп Ут Уи1еИ6 УиканиоГс. Веи1,зсћ Vоп Ог. ЕпеДпсћ 8. Кгаизз. — И|е1р21§;, 1906. — Стр. XXXIII. и 110. Цена М. 1-50. Ваш1 VI. ћлеће ип<1 Цеђеп јт Неггод1ап (Ј. Е1С Ег2аћ1ип§'еп уоп БувШаг Сого^гс. Беи^зсћ уои Вг. ГгЈе(1гЈсћ 8. Кгаи88. — Ее1ри§', 1906. Стр. XIV. и 167. Цена М. 1. Читаоцима „Нове Искре" нозната је ова Српска Библиотока коју издаје искрени иријатољ нашега народа, вредни и плодни немачки писац Др. Ф. С. Краус. У мало времена изишла су још два свеска ове збирке као што се то и из библиограФских бележака у броју од Фебруара овога листа види: две новеле Вида Вулетића Вукасовића и једанаест прича Светозара Ћоровића. Др. Краус одлично зна српски а да би му се могле уонште икаке стварне замерке у преводу чинити: његови преводи са српскога одговарају потпуно оригиналу! 0 томе се може свако ласно уверити ко упореди Краусове преводе и оригинале. Њему не смета чак ни оно шаренило далматинскога наречја, а дубровачкога напоее: он преводи тачно и течно. Краус се тужи на све тегобе при превођењу Вукасовића: има, вели, пуно оних чисто Дубровачких израза које и Србин тешко разуме. „Н>егове списе на немачки превести значи таман поново их немачки смислити" (ТопшЧ, XXXI. и XXXII.). Па ииак је зато превод верап и тачан. Вге В1ите гоп Саппона зове се у оригиналу Тереза Базили&а, и изишлаје у „ Дубровнику", календару

за 1901. год. под знаком ***. Друга је новела и у оригиналу Ма1ег Т)о1огоза, и изншла је у истоме календару, за 1904. год., нод нсеудонимом Живко. Ја ова два потписа Вукасовићева нарочито истичем, јер је Краус и због њих, а и због неких ранијих продрасуда, дошао и долази редовно до једног погрешног закључка. То се провлачи као црвен конац скоро кроза све његове предговоре („литерарно-историјске уводе") у Српској Библиотеци, и то утиче и пеотице рђаво на немачког читаоца и помаже му да и сам дође до погрешних закључака: да у Српској Књижевности царује један безначајни критичар, на кога се Краус за навек окомио! Карловачки Терзит, добро позната личност једног карловачког про®есора, са којим Краус има, без сумње, личних размирица, није никако онај сриски критичар од којег имају да дршћу и стрепе сви српски писци, и да се исиред његова ћудљивог и гневног расноложења крију испод звездица и псеудонима! Тај господин може писати шта хоће и како хоће: никада он неће моћи завести свеколико јавно мишљење нити му октроисати своје пазоре у књижевносги! Мени је лично тај злосрећни Карловачки Терзит, коме Краус из властитих назора придаје толику важност у критици, тврдећи да је он свемоћан — на штету Српске Књиге, познат ближе тек из Краусових Предговора уза Српску Библиотеку. И то је она мрачна страна ових иначе духовитих Краусових предговора: он тамо уноси ствари које не би требало да уноси! Ја се могу похвалити личним пријатељством Др. Ф. С. Крауса, али — али узаман ми беху сви разлози да се он окане оваквих размирица у овим предговорима! Краус иде својим путем! По тврдњи Краусовој: В. В. Вукасовић дуго се времена није смео појавити са својим редовима под пуним потписом — због „Карловачког Терзита"!!.... Ми сви то, чини ми се, тек од Крауса сазнајемо... У предговору уз V. св. има и иначе још излишних ствари — а све њих Краус доводи опет у везу са Терзитом! Исто јо тако оштар Др. Краус и у „81§'па1е аив <1ег 8егМзсћеп Шега1;иг", које он скоро редовно уноси уза сваки свезак Српске Библиотеке. То су критичне оцене наших новијих дела која се Краусу на оцену шаљу. Стварну критику нико неће избегавати, па ма како она горка и опора била: незгодно је кад се у њу уносе и ствари чисто прнватног карактера. То су напомене које ја и јавно чиним Др. Ф. С. Краусу, и мислим да нећу бити усамл,ен! Ми смо му сви захвални на овоме послу ширења Српске Књиге и међу немачки свет, али бисмо га и леио молили да се окане излишних зађевица! Ведре и дивне приче Светозара Ђоровића из Часова Одмора изишле су у доброме избору и одличноме иреводу као VI. св. Српске Библиотеко Не застајете нигде, језик је течан, израз снажан, и — није друкче него вам се чини да ово и није превод: Др. Ф. С. Краус заиста мајсторски преводи. Уз обадва свеска иде и по једна слика: Вукасовића и Ђоровића. То је врло добра идеја Краусова: да Немце упозна и са личношћу пишчевом — негде краћи негде дужи биогра®ски подаци, често преткани и духовитим прилозима. У новоме издању Српска Библиотека одмакла је од ранија четирн свеска: елегантнија су и укуснија ова