Нова искра

— 136 —

&ему се налази много Фосила 1 , који су осо (»ито лепи испад Скопскога Града и дуж целе друге терасе. На граници дилувијума и кречњака налазе се слојеви конгломерата пешчара и слатководнога кречњака. Конгломерати су врло лепи исиод села: Доњега Вадна и Нереза, е десно етране Вардара, и е леве етране, изнад пута Тетовскога, више града; а слатководии кречњаци испод Гази-бабе и око Киселе Воде, где је и мајдан тога камена. Иза терцијера је уски нојас кречњака. Он се лепо види у Окопској Црној Гори. Носле кречњака настају шкриљци, који иду до самог врха Кара-дага и Водна. У шкрипцима има овде онде појасова калцита. Како се ређају слојеви у Скопском Пољу, на његовој северној и јужној страни, тако је исто отприлике и на западној. Идући од Скоиља за Тетово, пошто се пређе Лепенац и Вардар, ниже Оризора, уђе се у дервен — кланац — Тетовски. Овим дервеном води пут за Тетово. На улазу у кланац је село Серај -чиФлик турски — са једном старом и великом џамијом. Мало до иза Сораја протеже се дилувијум, па онда настаје терцијер који со пружа уз долину речице Дервенске до блпзу хана Сејменишта. Овај со терцијер пење до исте висиие као и онај у Скопској Црној Гори. Од Сејменишта настају кречњаци који су ие!. у стадијуму расиадања. Ово јо кречно земљиште пуно облутака и оно се протеже до иза села Грумпчииа. На источној страни од Грумпчина је овална коса — Здравел Вабел — сва од облутака. Кречњачки терен престаје иснод села Жељина и опет се појавл,ује терцијер који трајо до Желлгнскога моста на Вардару. 2 Тетовско — Гостиварско ТГоље — стари Полози које настаје чим се пређе Жељииски мост, истога .је састава као и Сконско. Тле му је дилувијум, па терцијер и затим појас кречњака. Насеља су у главномо на саставцима терцијера и кречњака. Дилувијум су њиве засејане: пшоницом и кукурузом, терцијер су виногради и њиве засејане јечмом, шпоницом, овсом, а на појаеу кречњака су села подигнута. Тако су села оивичила иоља. Вардар не тече средином Тетовскога ТГоља као кроз Скопско. Он је примакнут Сухој Гори. С тога су потоци, који се са Сухе Горе сливају у Вардар, кратки осим једнога: Лукавица, што протиче кроз село Милетино. Напротив, потоци с леве стране, који долазе са огранака Шара, дугачки су и избраздали су попречно оба Полога. Међу овим пашњацима највећи су: Пењавица и Маздраче, који се према селу Чегрину улива у Вардар. На поплавама ови пашњаци толико падају, да није могуће ићи колским путем из Тетова у Гостивар. Тетово је удаљено 2 сата пута од Жељинскога моста. Оно је на јужној страни Шара у подножју два омања брега: Куиеника и Балтеие-та. На Куиенику су два 1 В. Петковић, »Наставник« год. 1904. 2 Висина косе тто раздваја Сконско Пол.е од Полога не прелазн висину нојаса кречаачкога у Сконској Црној Гори, која је на 540—560 мет.

дивна села турска, а на Балтепе -ту развалине од тврђаво, коју је зидао између 1796. и 1820. године чувени Абду,:-Рахман паша Тетовски. Мођу миогим султановим одмотницима крајем 18. и почетком 19. века био је и овај Абдул-Рахман паша. Ои је у своме крају био пезависни господар; па да би могао очувати ту своју независиост, изидао је ту тврђаву. И сада стоји спољашњи зид-бедем, озидан од камена. 1 На њему имају две капије: једна на северној, друга иа источној страни. У близини капија налазе се куло-стражаре. Град јо нодигнут по облику средњевековпих замкова. Развршеп је купаст брег и на томе развршју град је нодигнут. Унутра у тврђави још стоји полуразрушена тамница, кухиња са великим огњиштима, велика трпозарија, сасвим разрушен нашии конак и једаи велики бунар који је камењем од деце и иосетилаца готово затрпан. Још у граду познаје се место, где је била стара црквица: Св. Атанасије, а виде со остаци и од чесмо. Стари Тетовци причају, да је паша ночео градити чесму, и таман кад је воду довео, стигли су људи из Цариграда са великом пратњом у намери да прегледају тврђаву. Преглодање тврђаве било је споредно. Њима је главно било да ухвато царског одметника, силног Абдул-Рахман пашу и да га поведу у Цариград. Намера им је испала за руком. Паша не надајући се таким гостима, а немајући код себе достм, ирикупљене војске, морао је ићи тобож у госте султану. Кад је излазио из своје тврђаве, вода је на чесми први пут нотекла, и онда је он тужно узвикнуо: „сен гелден чешме, бен гитем" (ти водо (чесмо) дођо а ја одох). Како је тада отишао више се није ни вратио. Остао је вечно у гостима код Султана, као и многи из истога времена. И Купеник и Балтепе су по врху и око врха покривени шумом, њивама и ливадама, и по њиховим странама су Тетовски виногради. Између њих нротиче Тетовска река, која и кроз варош тече. Ова река, и ако је доста велика, нема свога одређенога имена. Тетовци јо највише зову „Река", а још се чује Шарска река (зашто долази са ИТара), Пењавица и Бистрица. У 14. веку звала со: Хтетовштица.' 2 Пошто има доста Бистрица, доста и Шарских река и потока, а Хтетовштицом сад је нико и не зове, то бих да јој остане име Пењавица, јер је врло лепо, и народ јој је то име дао, што на поплавама клобуча и пени се — беле пене иду низа њу. Од Пењавице су ухваћени јазови, а од ових разведене су бразде које теку скоро кроз свако двориште у Тетову. Тако је варош веома богата текућом водом. Поред ових бразда има доста чесама и понеки бунар у турским двориштима. Тетово је доста лепа и здрава варош. Кад се погледа из поља, изгледа као да је ирилепљена уз Балтепе. Куће су једноспратне и двоспратне, обично лицем окре1 Тај су камен сада кунили Срби егзархисте из Тетова и од љега зидају цркву. 2 Сноменик Краљ. Академије стр. 29.