Нова искра

— 185 —

Необично осећање. Не могу да га се ослободим, ни жаљењем нити презирањем. Гушим се; душа се мучи у последњим квргама: ваздуха, ваздуха!.... А помешаио са звуцима обредгшх песама, мени не излази изушију: смрт, смрт — смрт теби и срећи твојој.... Потмуло лунање земље о сандук мртвачки, мирис избачене земље из утробе њене.... Ху, ху!... Како је хладно!.... Приђите мени сви ви који сто умории и теретом оптерећепи.... Исусе, сиие небесни, моли Бога за пас!.... * * * Посрћем. У ушима ми вибрира глас далеке песме сватовске. Већ су пзван мога домашаја. Нема винге Ване;

ишчезла је, умрла је И на срцу нешто тако тешко као скупљено олово: јад, јад.... И душа се свија у клупче - мраз, ветар, киша с лапавицом.... Јадни, бедни сиромаше!... Вуци се и даље кроз маглу и досадну стазу живота и као какав презрени старудар купи но подеротинама својих успомена, не би ли игго нашао, да од тога можеш живети. Самац си на жалу морском, носледња олупипа свога рођеног брода, док таласи животнога леда и то не захвате и не понесу собом у таму и неман вечну: једино што ћеш још собом одиети.... ,,Неи1е ћаће јсћ тејп Шиск п)8 Сггаћ §е1е§1,. Милош П. Ћиркови-ћ

К о д о д р а

ежаћу хладан, укочен и жут, У помпи ружа крупних и црвени', А ти ћеш тихо приступити мени, Целиваћеш ми и чело и скут.

У том, ко сенка, унићи ће, ах, Уз јецај тужног, пригушсног звона И она прва, остављена она, О, познаћу јој њен мирисни дах!

И згледнувши се код одра ми, јед И мржња ће вам букнути.сред таме, А црна клетва свалиће се на ме Док лежим хладан, укочен и блед...

ЈТешта.

Нк./1>1 Ч -о IГ ктрошгг,

Из Старе Србије Скопље — Тетово — Госгивар — Ааврово од Св. Томи^а

з Скопскога Поља прелази се у Пологе преко једнога планинскога бедема, који је по своме геолошкоме саставу отприлике исто оиакав какваје Скоиска Црна Гора. Скопско Поље лежи између Црне Горе, Жедена/ Водна, Еите, Велешкога Кланца, Таора и Колника. Оно се простире у дужину СЗ—ЈИ, 7 часова — од Сераја до Таора, а у ширину Ј—С, 3'/ 2 часа — Драчево Врњарце. Дужином га Вардар просеца, који се у доњом

1 У хрисовуљи цара Душана од године 1337. нише се Жед ш III Споменик Акад. Наука страна 30.

току на мало већим поплавама излива, због чега се цела лева страна Скопскога ГГоља, испод Скопља па до Таора, и зове „Блатија". С обе стране, дуж Вардара, иалазе се терасе, које су много видније с десне стране но с леве. Док су ове терасе с леве стране поквариле роке, које су долазиле с Кара-дага, дотле су оне с десне стране остале недирнуте, јер није било река да их кваре, и познају се од Треске до изнад Веленикова. Тораса има више, али су прве две веома видне а нарочито друга, која је над Вардаром 29 метара. Тле је Скопскога Поља дилувијум, који се с леве стране Вардара, између Скопскога Града и Газибабе — долина Серавина — дубоко увукао у терцијер. Терцијер је одмах до дилувијума. У