Нова искра

— 148

Елвира Ал' зар да се склањаш у дому мртваца? Зар нкад убица хтсдо склона твога? Дон Родриго И ја само дођох прсд судију свога; Лик ти још зачућен не бих гледо радо: Ја по смрт долазим, пошто сам је задб. Мени ће да суди љубав и Химена, А већ смрт нравична мржња ми је н.ена; II примићу мирно од ве суд ми цели, II смрт коју рука њена мп удели. Елвира Бољо, од њо бежи, избогни јо] љутњу И првога бола преголему смутњу; Иди, и не чекај те изливо ново, Што ћо бол страховит да јој изазове. Дон Родриго Не, драга, коју сам разгневити могб, На мо се за казну пе паљути много; И благодат нс бих ножелео већу До ли, пре умровшп, да удвојим срећу. Елвира Окупана сузом, убијона патњом, Из двора Химона вратиће се с пратњом. Молим те, ох божи, нек ми брига иде: Шта ћо на то рсћи ако те ту видо ? Зар ћеш и клсвета да је с бедом коси Што гледа убицу очова и сноси? Вратиће се она — гле, ето Хнмене; Сакриј со, Родриго, бар рад части њено. (Оксе ДРУГА ПОЈАВА Дон Санчо. Химена. Елвлра Дон Санчо Крваво вам жртво ваља, госпо, дати; Правичне вас сузе, умостан гнев прати, И ја многим реч'ма нећу ту да тражим Ни да вас утешим, ни да вас ублажим. Ал', ако вам када затребати могу, Ево мача мога за казну вам строгу; Узмито ми љубав за освоту своју: Ваш налог ћо руку прејачати моју. Химвна Носре^на! Дон Санчо Молим вас, примито ми службу. Химена Врођала бих краља, што ми прими.тужбу. Дон Санчо Знате, правда тако напредујо споро Да воћ многи злочин измакне јој скоро, Са споростп њоне плач велики проти:

Дајте да вас вигсз оружјом освети, Пут је бозбеднији, казиа брже дођо. Химена То јо лек поеледњи; кад се већ тим пође, Ако ме жалили будете још таде, Бићете слободни свотити ми јаде. Дон Санчо Једина је срећа то чом срце циља, И, падајућ јој сс; одлазим иун миља. ТРЕЋА ПОЈАВА Химена. Елвира Химена Слободна, на крају, моћи ћу ти сада Открити, боз сметње, дубину свог јада; Слободно ћу моћн уздахе да вијом, Но устежом срцо, ни свој бол да кријем, Мој јс отац мртав, и мач нгго извлачи Први пут Родриго: њогов живот смрачи. Плачито ми, очи, мог живота доо Јодан у гроб хладни свали други цео, И тај, нгго ми удес одузо га клети, Тражи да га овај, што оста, освети. Елвира Смирито се, госпо. Химена Ах, с тим доцкан пођо! Зборнш ми о лиру кад мп беда дође. Чим ће ми се тузи ублажај да згоди, Мрзити л' нс могу руку што јо роди? И чем но јадима иадаћу се грубим, Ако гоним злочин, а злочинца љубим? Елвира Лишно вас оца, на љубито њсга. Химена Не љубим него га обожавам свега, Та се моја љубав освети иротиви, У непријатољу љубавник ми живи, И вндим да, мимо гнов који ми створи, Родриго у срцу још се с оцом бори; Нападнс га, тиснс, брани се и мичс, Час слаб, час јак опот, и иобеду стиче: Ал' у борби гдо се гпов о љубав лупа, Ма да срце страда, душа нс устуна. И, ма како љубав овладала мномо, Но нрокршнх дужпост у удесу свомо. Но оклевам, јурнм куда. част ми рочо, Драг ми јо Родриго, њогов јад мо печо, Срце ми га жали; ал', ма шта да спремам, Ја знам добро ко сам, и да оца номам. Елвира И гоппћете га?