Нова искра

— 147 —

час сав терет на души, сва га мука размину. И то га опет охрабри, те и несвјесно убрза кораке, да се час прије смири... Оно двоје малих у крошњама ућутало са. Једпо се тек јави: — Нано, 'оћу тући... Тамо тућа?.. — Сад ћемо, благо наји... И једна врела суза ороси малога. — А оћемо ли тући? — Оћемо, оћемо сад, благо наји... Мали се чпсто умири и као да хоће да пјева, отеже гласом радосно: „Оћомо тући, оћемо тући," што и оно друго прихвати. Станија угушиваше плач, сузе јој некако саме тецпјаху... До1,»с јој чисто мило: ето ђеца се радују, што се враћају у своју стару малу колибицу, што ће се онот

ваљати једно поред другога под својим тако топлим губером, а поред још топлијег материна срца... Како ће им мило бити кад се опет врате на своје старо огњиште. Погледају свуд около себе, све им јо познато, сво им је мило, све их оиот радосно поздравља: и онај старп раст изнад колибс и онај бистри поточић у ливади и вјерни стари зељов... И она се силно у дупш зарадова, што се опет враћа своме огњишту, родној груди своје ђечице, ђе ће опет за који час мирно починути... И сузе радости још више навријешз. Родна грудо, и ако иривезани за тебе, триимо бол и јад! И ако смо на тебж жудни срећо мира и слободе, жудни свога, на шта као људи имамо нрава, ипак си вазда драга, срце за тобом увијек силно бије, над тобом нема ништа милије, ништа светије... Ст. И. С.

С к р а ј а

м,

1.орс дише и уздише, На иалима лађу диже... Сада јаче, сада тише С краја до нас песма стиже.

Знам ту песму с оних страна: Псвала је душа сретна За безбрижних, младих дана... Ал' зашто је сада сетна?

Кистањс, 1006.

Море дише и уздише, Лагано се магла диже... Све слабије и све тише Сетне песме глас нам стиже.

Рикард Николи+1

с и д

Трагедија у пет чинова, написао П. Корнеј, с француског превео Н. Ллрјановић

(НАСХАВАк)

ТРЕЋИ ЧИН ПРВА ПОЈАВА Дон Родриго. Елвира Елвира П1та чиниш, Родрнго? Бедпиче, где дођо? Доп Родриго Куд мо судбо мрачне ток водпти пођо.

Елвира Откуд ти та дрскост и охолост с ругом Да се у дом јавиш што га пуниш тугом? Вар ти сени грооа дотло пркос стижо ? Зар га ти не уби? Дон Родриго Част ми руку диже; Жив, хоћаше на мо поругу да баца.