Нова искра

— 146 —

помисли: овај ће се распричати, па и прекардагаити, па шта ти не може бити, могу и њега поврзмати!... Дао би му знак оком, али као за пакост Млађен упјјо погледом у Ахмет-бега, а друге |о и да не примећује. ЧичаПанто не трепћући слута, изненадио се гата то би од оног мирпог човјека; покако га његове ријечи заиесогае, па му догало мило, поскочио би од радости: а нека за Бога, нека, тако, брате, тако, крегаи само пексијану и дугаману... А кад бег скочн, он се за час подиже, заузе некако и нехотично положај као да хоће да брапи Млађена, па погледа у том па кајмекама, па па кадију и разјареног Ахмет-бога, те га то за тренут обесхрабри! Бага бп могао малко прпмирити, турско је ово царство, ко јо јога у њему нага'о ирава?... У томе се обрати Млађену: — Дај, Млађене, добар чо.јче, умири се мало... Честити цар 'оће да је свакоме право... — Валаи тако је, газда Панто, додадо Салијага: код Ј,ара је описи бир") а био Турчпн а био Ригаћанин... Еајмекам се намргодио, види се неправо му што се тако збииа: — Јавага, јавага, кузун!... — Ја не умијем, евендија, јаваганије... Бег мени каже у сред царскога ућумета и прмче и Лафире, на ником нигата, а ја гато њему истину кажем, ти јаваш, јавага... И опда слободно, очима једнако упртим у Ахметбега настави причати: шта му је све овај учинио као десечар, како му нпјо дао да сађене једап вргаај прије одлагања, па му допугатио и погаље опет Млађон дао џеза 13 ), па колико је било одвајањо, како је десотина досегла и до агине четвртино, па о глади, о теФсрпџу, који му јо присиљен морао приредити... Једна обична, ни мало рпјетка прича, то у толико и жалоспија... — Л.аже крмак!... ноче со бег опет вриољити. — Не лажом, боже! одговори Млађен мирио... Мени ово једпом у жпвоту запало да ти истпну кресном... Онда се окрете кајмекаму: — Па то је, гато мо бег повуче за јозик, то вам испрнчах... А гата ли бих вам јога мог'о папричати? Ето зимус, некако око Богојављенија, дође кмет с таксилдаром да куио верђпју... Немам, људи, ако знате и за Бога и за дугау! Ето на пролеће, кад буде цијено, продаНу коју овцу ја краву, им'о сам двије краве, платићу погатепо. Амет би и чек'о, али таксилдар неће, то мо поћорај овђо у ућумот, па у анс... Дежах евту 14 ) дана, па ме пугатишо: или, вели, продај гата знага, паре на сриједу само, или ћемо ти ми истурити на телала гато нађомо... Внате то, вала Богу... То ја, јадан, куд ћу и гата ћу? продадох оиу јодну краву за 160 грогаа, невоља, гата ћу, а сад би уз'о за њу више од триста, а да ви н не |2 ) еписп-Гтр — свеједио. |3 ) џеза — кална. ") евга —- содмица.

рачунам колико би она зимус за моје ђсце вређела... Ону другу, што ми је остала, кад ме уватигае аскери, испробијагае и њу, иа зар задржагао за гатету на караули; осапо зар, ако будо да со дијоли гаићар и наплаћује џеза, ено оинма у касаби опо оваца, а нама само једна пребнјена крава... — Јетер '*), џанум, јотер, алнаигаемо... не дадо му кајмекам вигао да дуљи. * Ноћ се спуштагае. Ведро... И ако је мало стегла вочерња хладноћа, ипак се осјоћа сва свјежина пролећа... Вјетар тихо ћарлија... Миришо земље... Мјесец изгријао.. Гледаш га како лагано плови бескрајном илаветном пучином, па ти се чиии као да и он учествује у народној бпјоди, па би патницима да пружи оио гато им може пружити, — своју блиједу свјетлост, да их приближи к себи, да им пружи бар зрачак паде... Ва Млађона су морали јемствовати поп-Мијаило и чича-Панто, да вишо ноће бјежати с „царске земље". Салећоли су свп Ахмет-бега да му „опрости," те да ствар мирнијо легне. Кајмекам јо имао оштро нарођење вигае властн да се народ отклања од селидбе, па је изузетпо и поступао по њој... Прилике су со тако стокле, бојао се и морао је попугатати. То је и Млађена спасло. Обећали су му дати и сјемена па зајам н нричекати га за данак до јесени. И Млађен се враћао својој кући, своме раскоианом огњишту. Натоварили све као и нрије и уиутили се к своме селу. Само нх једаи заптија прати. Иду сви журно, гоне кљусад да ио застајкује, и стока хита као да је и оиа осјетила да ћо опет к своме тору, к своме смирају... Млађен иоси колијевку; рој мисли препријече му се 110 глави... Замишља: како ће опет угледати своју колибицу, коју је оставио с иамјером да со никад више у њу не врати. Излазе му иред очи све патње и муко које је у њој преживио, које су га довело до тог очајног корака да је остави, да остави своју родну груду н потражи уточишта у слободној земљи, да мало дахне душом, да бар потомство њогово узаживп слободније... Па сад онет један пропао корак, јодна пзгубљена нада .. Остаје све старо, старо зло н биједа... Враћа се опот свомо дому да јога једиом нроживи сво гато је и до сад нроживио... Нома спаса... Судбипа то везује за такав живот, Бог тако иарођује... Па проклоо би и онај час кад со родио; дођо му да заропћо и на Бога, али се тргие... Изађе му пред очи и која свјетлија слика из то ироживл,ело биједе... Око разгорело ватрице скупила се ђечица, кикоћу со и проћу кумпијере. Станија распрема пегато, приставила бакрач и вари млијеко, ои долази с рада, а она сва обисну око њега... „Мич'те ми се, немам ја кад ту с вама!"... покугаа он да им каже осорно, па опот узимљо оно млађе на крило, милује га, тепа му... Па је опет срећан, задовољан; заборави за п ) јегер — доста.