Нова искра

Старостн ии дико и узропо сласти, Диршг соду косу којој враКаш части. Пол.уби тај обран, и прииозпд мосто С ког ми срам јо иапот храброшћу ти престо. Дон Родриго Вама слава личи; ја ио могах друго Као каш изданак и учоник дуго: Пресроћап сам што ми оном први оглсд, Ком сам живот дужан, усхићава поглод. Ад' нок усрод миља но буде вам жао Што би, по вас, соби угодптп дао. Нок ми од вас јаук ничим со по прочи; Сувишо ту ваше ласкаху ми рочи. Што вас ту послушах. пе видим грохотс, Ад' вратито добро што ми удар ото. Рука, и противу љубави ми благс, Том освотом вашом мепо лиши драге: Ћутито, што имах с вас сво соби скратих, Што вам бојах дужап, ја вам већ сво вратих. Дон Дијего По, над пободом јо сувише ти власти. Ја ти дах живота, ти ми врати части; У колико част ми виси живот тужан, И толико више и ја сам ти дужан. Пок ту твоју слабост склони срца спага: Част иам јо ток једиа, а толико драга: Забава .јо љубав, а част дужност прати. Доп Родриго Ах, шта ви волито? Дон Дијего Што јо нужно знати. Дои Родриго Мо.ја част каљана самом ми со своти, Порук за иесталност хтесте мп панети! Без храбростп ратник пуп јо срама нагог

Исто ко н љубав неворника драгог. Но врођајто верпост љубавпичку моју, Нок очувам храброст и заклетву своју; Не могу те возе раскидом да свладам; Везује ме вора, ма да се по падам: И, не могућ' боз н.о, питп с пом на своту, Смрт јо још најслађа што јо тражпм клоту. Дон Дијего 1 1ас ппје да умреш; кнез и зомл.а твоја Требају ти руку рад крвавог боја. Флота, што ко блиска опасност со цони, Град ће да пападпо и област оплени; Кроза час почујно ноћ, кад плима навро, На бодоме паше искрцаћо Мавро. Двор је у забуни, а страх људе узе; Само крик што чујош, само впдиш сузе. У нссрећи општој моја сроћа дуга Доводо ми кући пот стотина друга, Што су с истим жаром, чувши мп за ругу, Са поиудом дошдн да ми свето тугу: Ти их сво проточо. Ад' сад нок свак врви Оквасити руко аФрикапском крвн. Иди нм за главу куда част то зовс, Ти си вођ ког зкедо нз дружиио ове: „1опу смрт дн тражиш, тамо рад п>о буди; Користи сс згодом ко.ја ти се пуди: Нека краљ захвади за спас твомо паду Што душмапо сатро у опаком раду. Ал' боље јо, дођи просдављен из боја; Нок освота пије само сдава твоја! Још вишс, пок силом храброст тп упути Правду на опроштај, Химону да ћути. Знај, ако јо водиш, повратак ти холи Једино је сродство да тс опет воли. Ал' скупо је времо да га троше речи; Хтоо бих да лотнш, а говор то спрочи; Хајде за мном, у бој, и краљу покажи Што у грофу губи — у тоби да тражи.

(НАОТАВИИЕ СЕ)

Лепидоптери Краљевине Србије

За свеетрапо проуч .гвање Фауне једие земље пли области у општо, а посебицо ентомолошко Фауне, помииовно је потребпо упознати се са свима чиљоницама, које утичу на развнјањо, раепростирањо, мењање и т. д. дотичие ®ауно. У те чињеиицо у главноме рачупамо: геограФСКи иоложај, климу и вегетацију сом другпх мањих утицаја. Тек познавањем свију ових чињеница могу се

нзвести закључцн који вроде за зомаљску или обласиу Фаупу, а из којих се види: под каквим утицајима стоји оиа и шга утиче па њено моњање нли не.стајањо појодиних врста из општога кола. Као јодну ентомолошку зсмљу ми имамо прод собом Краљовииу Србију, која јо у мпогоме погледу интерсеантна због свога геограФског положаја (измођу 42° 22' и 45