Нова искра

151 —

Шта све пеће злоба с пакошћу разнети: Зато их ућути, и, без д-аљих речи, Нек тп рањен угдед моја смрт залечи. Химвна Он ће бити већи, смрти ли те спасе, И нек злоба к небу част ми дигне на се, И да ми з тужи над удесом оиим Знајућ' да те волим, и ако те гоним. Нека ноћ прикрије твој одлазак худи. Тешко мојој части, спазе ли те људи; И ако јодино пребаце ми када, Чују л' да ти трпљах присуство ту сад-г: Не дај о врлииу ко да ми се згреши. Дон Родриго Да умрем. Химеиа Одлази. Дон Родриго Па на што се реши? Химвна Ма да том љубављу своме гневу претим, Гледаћу гато боље оца да осветим, Ал', мимо оштрину Јте дужиости моје, Ја неуспех желим из све дугае своје. Дон Родриго 0 љубави снаго! Химена Ведо од свих јача! Дон Родриго Колико ће оци јога стати нас плача! Химена Ко би то мислио! Дон Родриго Ко би ово реко! Химена Да пре блиска срећа сад нам је дал&ко: Дон Родриго И да на једанпут, тако бизу луко, Бура над нам сломи ком пружасмо руке! Химена Ах, самртних мука! Дон Родриго Да излишног јада! Химена -Јога једном, одлази, не слугаам те сада. Дои Родриго Збогом. Живот смрти вући ћу посвећен Све докле ти отац не буде освећен.

Химена Ако у том успем, заклињем ти собе, Да ни треиут нећу преживети тебе. Збогом. Иди, нази да те ту не виде. Дон Родриго Ма како да, госпо, зло нам с неба иде Химена Не мучи ме, дај мн да уздахнем јаче; Тражим ноћ и мира да ми срце плаче. ПЕТА ПОЈАВА Дон Дијего, сам. Никад но видимо савршену рпдост; -Јад поквари срећних успеха нам сладост Увек неке бриге тада нам све гуше Блажену чистоту задовољне дутпе. То ја сад осећам, кад се срећом крепим: У радости пливам, и од сраха стрепим; Видех смрт дугамана гато ми нане ругу, А не видим руку што освети тугу. Узалуд се трудим, бескорисно журим Да сломљен и брижан цео град прејурим; Ово мало снаге, што ми старост снажи, Трошећ' се узалуд, победиика тражи. Свуд и непрестано, јурећи кроз таму, Мислећ да га грлим, грлим тек сен саму; И љубав што лажју том ми се напаја Прелази у сумњу гато ми страх удваја. Да је куд побего, не откри ми туга; Освоте се бојим од грофових друга; Њихов број ме грози и свест буни много. Родриго је мртав, ил' затворен строго. Да л' ми, небо, дугаа с привидности страда, Ил' најзад видећу наду својих нада. Гле, он је, без сумње; жеља нијо руга: Сав ми страх ишчозе, сва ми преста туга. ШЕСТА ПОЈАВА Дон Дијего. Дон Родриго Дои Дијего Небо то, Родриго, најзад к мени шаље! Дон Родриго Ах! Дон Дијего Од радости ми тих уздаха даљо! Дај ми дах да душа хвалу ми ти збори. Моја храброст нема разлог да те кори, Угледа со на њу, и смелост ти ова Мог рода јунаке сад васкрсну снова. Ти си мој изданак, њин потомак славан, Први ти је удар свима мојим раван; И тај жар што душу мдађану ти диже Тим оглсдом сјајним сву ми славу стиже.