Нова искра

— 161 —

Број 6.

Београд, ]уна 1906.

Год. VIII.

'Ш:

„Нова Искра" излази сваког мосоца. Цена: на годину 16, по год. 8, четврт год. 4 динара; ван Србије: на год. 10 Фор. или 20 динара у злату. Претплата и све што се тиче администрације шаље се Р. Ј. Ода,випу, власпику и уреднику „Нове Искре", Капетан-Мипгана улица, бр. 8. Рукописи се не враћају; накнадно тражење појединих бројева извршује се само у року од два месеца. После тога рока бројеви се могу добити само за откупну цену. —

Немиран дух

би га знао нашто је ово све н овако? И да ™ лн је ово неумнтна логика историје, коју она свакако и нема, или глуност природе ? А откуд можеш знати да ли је она паметна или глупа?... Обрни, осврни, гледај са свију становишта и — ништа!... Тако ми Бога ништа! Ето, не умеш да будега паметан... Живиш у Турској... У њој, брате, краду, муче и убијају слабијега. Буниш се. Узмеш пушку па у шуму. Тан! —• и неки Осман отегне папке. Приђеш из љубонитства да видиш. Гадно! Човек као и ти, згрешио, био глуп и необавештен, крао и убијао док му твој куршум најимнеративније не рече да буде миран. Мучиш се. Да ли је боље да се не противиш злу? Или да му се противиш, па чак и добру, ако оно ништа не даје твојој торби. Да, будеш дух одрицања, Демон ? Или човек налик на Бога, који је толико снажан да пружа и други образ? Добро — да будем Демон!... Али опет срце није на све кадро. Олабога жалим, пред јачим ћу се у извесној прилици преклонити. Некога могу убити и зато опет љутити се на себе за такву глупост. Зпачи — имам осећање жалости, а тога нема господин Демон... Он је некако друкчији.

може, а што може

не про-

Он све што хоће пушта... Онда — Богочовек!... Оасвим незгодна за мене ствар. Поред тога што ми као кроз полусан излази нред очи Богочовекова Истина и Правда, ипак не могу да пристанем на погодбе, при којима ја могу ове велике принципе привести у хармонију са својим делима. Не могу... Да пружим и други образ, кад ми је први већ отекао и страшно боли — не могу, јер бол није за моју снагу. А као и зашто ? Лупи те неко по глави, а ти да се не браниш!... То је само један човек чинио. Нико више! А свест ради. Гледам убијена Османа и питам се: да ли је боље овако демонски или да сам седео на миру и чекао да он мене отегне. Да ли би боље било да сам поступио као велики човек? Не знам... И онда бежи у културан свет! Да у њему нађем истину и праву слободу. Ваљада ћу наћи аршин да измерим праву величину своју. Али хоћеш: — нема га!