Нова искра

— 189 —

н & V к л

Роз\?мевање ритма ЈРитам није постао вештином или науком, он нам је од природе дат. Природа га ствара у разни ч својим покретима, човек га осећа. Полудивљи народи посматрају га у својим играма и изводе га на чегртаљкама, даскама и др. На њих не утиче звук и тон него моћ ритма, он их оживљава за игру и одушевљава за борбу. У игри и у маргау главну улогу има ритмични елеменат. Моћ такта освежава малаксало и уморено тело и утиче на њега као електрицитет на нервни систем. Како у игри тако и у музици код старијих културних народа налазили су се увек инструменти у које се лупало. Ов. Писмо нам прича како је пророчица Мирјана, сестра Аронова, узела у руке добош и све жоне пођоше за њом. Стари Грци имали су три врсте инструмената у које су лупали. То беху кимвалон (једна врста тасова од туча), тимианоп (једна врста добоша) и кроталон (чегртаљка). У новије доба умножио се број ових инструмената. Најпознатији су: бубањ, добош, триангел, звонцад, сапови, прапорци, кастањети. Вадатак је свију тих инструмената да у музици појачају ритам. Сличну моћ, као при игри, има ритам и при маршу; он олакшава тешко маршовање, а једновремено појачава храброст у ратника. Од куд има ту моћ тако прост инструменат — добош? И дивљи Индијанац подвикујо, кад му добош у такту добује или пиштаљка иишти. И у обичиом и мехаиичном животу ритам олакшава уморне покрете н. пр. код ковача при ковању. Сви радници, који вргае телесне радове без умног напрезања, траже и налазе номоћи у ритму; свима њима ритам — без њихова знања — иомаже. „Ја сам увереи, да се у творницама с помоћу ритма добија најмање једна гаостина," вели 0. П. Шиајдер („1Ме Ми81к ипс! Роевте). — 0 моћи ритма при телесном раду имамо занимљив пример код мрнара: то јо певање песме одсечнога ритма, у чијем такту мрнари једновремено иапрежу снаге своје и тако со сиасавају беде и смрти. Успороди Ре1 ;егшапБ8 „МШћеПипдеп." Појам ритма није увек спојен са смислом висине и боје тона; телесно развијенија лица имају вигае смисла за ритам него за мелодију. Главни се узрок, код лица таквих абнормалитета, може тражити у оскудном неговању слуха у детињству. Можда су имали више прилике да посматрају ритмичне покрете него да слушају тоново и мелодије. Много се пута налази противан случај т. ј. нека лица показују смисла за мелодију, али немају осоћаја за такт. Има доста ученика, којима је тегако да схвате ритам и да, држе такт, као што има и људи који,

због недостатка у такту, не могу. да науче играти. И овом јо недостатку узрок по свој прилици ранијо непотпуно образовање. Видмаи је посматрао код свог детета веома рано развијен разум за такт. Еад је дете монотоно плакало, он је свирао на гласовиру мелодију са лако разумљивим ритмом и доте илакаше строго у такту. Пошто је ритам код човека урођои као инстинктивна иодобност, то није тешко учинити да и мало дете буде осетљиво за лако разумљиво и правилно поиављање гласова; оно налази у сваком покрету задовољства, њихање вигае кревета обешене кугле ирави му радост. Оно подражава бачвара, ковача и др. раднике који себи попомоћу ритма олакгаавају рад. Ако му се укаже прилика да чује свирку за игру или марга, и оно је одмах живахније; са свим нехотично покреће по такту и руке и ноге; по добошу маргаира као војник. Најважније је схватањо ритма у самом говору и то јачим или слабијим наглашавањем појединих слогова у речима или појединих речи у реченицама. Овде морамо поново да нагласимо да за дечје образовање није све једно који се нагласак употребљава у родитељској кући. Она подједнако присвајају и добар и погрешан нагласак, а овај се последњи тешко заборавља. Неки људи миого отежу наглашени слог, чиме постаие говор као неко невање; а неки у ошнте немају нагласка, тада је говор монотон. Такви су људи већим делом досадни и од саме природе. Посматрајмо моћ ритма, како се он у музици на разним инструментима изводи, па ћемо се увернти, да музике без ритма не може да буде. Композиције т. ј. садржај музичких дела, биле оне намењене иевању или свирању, одговарају у свему законими мере и симетрије. Ритам дели мелодије у иериоде, периоде у одсеке, а одсеке у тактове и мотиве. Права је леиота музичког комада у вигаој еуритмији делова; и тек ритмичном поделом постаје слугааоцу јаснија и разумљивија. Олугааоцу ће увек оне композиције бити разумљивије, које су компоноване у правилном ритму и зато ће се он с њима најлакгае опријател,ити. Јасно је, да се сви они који хоће да се баве о музици, морају пре свега извежбати у ритму; зато се старајмо, да у детета рано развијемо разум и иојам о ритму. Велики део опадања у музици може се приписати — по нагаем мигаљењу — занемареном и закагањеном обрађивању нојма за ритам. У гаколи се пружа многа прилика за неговање и вежбање ритма, а нарочито при настави невања, језика, писања и гимнастике. Погато је свака песма састављена из мелодија и ритма, то со дете певањем најлакгае може упознати са том особином тона, зато Н. 61. Ш§еН и почињо прво с науком о ритму') „јер су ритмични односи сватљивији Ј ) »В1е РевШоимзсће Сге8ап§ММип§;81ећге пасћ РСеШегв ЕгЊкЈипЈ* кш181ш88еп8сћаЛИсћ ДагЈгеа^еШ/"