Нова искра

— 190 —

од мелодичних. Узмимо четвртину ноте као јединицу трајања тона, продужимо је још ва толико, па ћемо добити половину; продужимо половину још за половпну, добићомо целу ноту; скратимо ли пак четвртину за половину њене вредности, добијамо осмину. Тако можемо узети четвртину ноте и као полазну тачку и као средиште основне науке о ритму." Ако смо у ученика очигледном наставом развили појам о ритму, он је спреман да схвати и мелодичне односе. Еад му је ритам јасан, мелодија га никад не може довести у забуну, ма му она на први поглед и не била јасна. Зависи само још од поступности, по којој водимо ученика од једноставне мелодије ка компликованој, ка вишегласној и то прво ка хомофопој па по том ка полифоној , вишегласној и многогласној мелодији. Чиста, лака, готова представа ритмичних прилика кључ је у музичком делу ма које врсте, којим се отварају величанствености више музичке вештине. И схватање нагласка у музици иде у област ритма; и акценат је, као и ритам, на рачунској основи. Еомбинација ритмичних односа везана је за сам акценат, за такозвапе добро наглашене делове такта. Учепик треба да научи да схвати и да осети добро наглашене делове такта, другим речма, да опази такозвани граматичнн нагласак. Потребио је, да се ђацима акценат разјасни на стиховима н. пр. на речима песме, које имају с мелодијом једпак ритам. Ј. Кинкел*) наглашава нарочито овај начин вежбања и вели: „у чијем је осоћању рано усађена тачна музикална декламација, тај има користи, јер осећа добро наглашени део такта у свом свирању као тихо куцање пулса у живом организму, не нарушавајући му умилност извођења. У свирању онога, који је касније научио ово правило, куца акценат као неки сат и даје нам аутоматични утисак." Колико је различит ритам у певању тица, можемо разумети из расправе ироФ. Вг Орре1-а: „Шег Уо^е1зШптеп, тзћезопДеге с1еп Кискискзги! ипс! АтзексМа^" где нам наводи 72 примера која је прибележио само од црнога коса; ту су заступљеие дивне ритмичне Фигуре. Колико лепоте одиосно ритма даје природа сваки дан, о чијо.ј лепоти најмање људи имају појма! Они то и не опажају својим чулом, које им је Творац подарио за разумевање и осећање тих лепота у природи. Како музика, тако и говор има свој ритам. Он се изводи јачим наглашавањем појединих слогова. Они су или дугачки или кратки. По размеру дугачких и кратких слогова постају разни облици ритма у говору. Акцентуација може имати за васнитача и поког физиогномијског значаја, јер у начину нагласка изражава се и човечја природна живахност или тромост. Из акцентуације у наречју може се поуздано изводити нарав целог народа. Вежбањо писања у такту внше је механичне природе. При иастави у гимнастици дате су много нрилике, да се у учоника буди и негује смисао за ритам; спомињемо само вежбање у маршу. Можда ће се који од читалаца и насмејати овом нашем расправл,ању о нези и изображавању слуха, потто му цола ова ствар не изгледа толико важна колико је овде представљена и каква је она у истини с васпитиог гледишта. Али такви читаоци не помишљају да се мо-

рају сви, па и привидно најмањи Фактори узети у обзир, ако је у општо говор о хармонијском васпитавању. Још дуго нећомо доспети до оног нежног слуха какав иокад беше у Грка, којим су се могли ионосити пршисујући соби „ириродно чуло за сваку доброзвучност, којом се разликују од другпх народа". Нека је на завршетку још споменуто да од неговања слуха зависи што бољи успех у свакој науци, и да се узрок многих недостатака и аномалија у човечјом гласу и говору може тражити у недовољној нози и занемареном вежбању слуха. Ј. Ђ. М.

уметноот

2 ) »Асћк ВпсГе ап оте КгеигнПм ићег ШауЈегшиетсћ!;.« 81и1,-

Кроз Слицарске Изложбе Драги уредниче, Члши ми се да ће пајзгодније бити ако ти своје извештаје са сликарских изложаба пошљем уједпо, и то као нисмо: за нашу ,Даду" сам и сувише задоцнио, а ове су Бечке пре неколико дана затвороне! Па онда, и из других разлога много ми је угодније овако учинити: у истинску објективиост, а нри слжкарским изложбама напосе, ја и оиако много не ворујем, те ми је у писму лашњо бити „искрен"; мимо то ја имам и властитих узрока да ти извештаје ношљем у овакоме облику. Ја сам ти још о проласку кроз Београд рекао, да је Сриски Салон (како једне повине нашу изложбу назваше!) на мене учинио т Мо један мучан утисак! Нигде ја нисам видео да је некакав „магични прутић воље и преданости послу" заиста „врло лепо удесио Павиљон Пол>опривреднога Друштва" и „трансФормирао га, у довољан број компартимана одвојио, спротне коридоре успоставио, обилату свотлост дана која је кроз многобројна стакла до извесне меро и индискретно у одељења улазила, он је на један ингениозан начин кантонирао и јудициозно распоредио — тако да се у свему има спретност и онтпчно-техничка савршеност" — — као што пишу двојица наших критичара (други додаје умесно и „у колико се то у општо могло постићи"!)!.... Врло мало од свега! Павиљон Нољопривродиога Друштва подељен је звездасто и неугодно; свотлост није довољно ублажеиа, а за неке предмоте премало; платпа по зидовима и таваници била су сумњиве боје, местимице и прљава (зар нека — „расходована" !); слике су биле бедно повешаие: немилосрдно су падале у очи оне искривљене жице!!... Жичицом су чак и они т. з. „каталози" испрошивани (а они су — исписани!)... Био је то неки „магични нрутић", али не онај са Запада, где су наши „мађионичари" усавршили своје дарове, већ дервишки! Тај први и осиовни захтев једне умотничке изложбе: да је у распореду одељења, у размештају предмета, у количини светлости и осветљења једна ноизбежна хармонија, — тај захтев у Првоме Орпскоме Оалону није био задовољон. Нека ми се нико ие изговара „нашинством" и тобожњим недостатком зграде за оваку изложбу: то су увек празни изговори! Или — или! Радова има заиста врло леиих: нису ли њихови аутори наши признати уметници 1! Али, има и таких какве Вечка Оецесионштииа не би узела чак ни за своје