Нова искра

— 167 —

I ж

Антон Ашкерц, словеначки песник мералних чиновника нрема војном команданту нису били још ни у колико утврђени, и ако су опи имали своје нарочите инструкције од Дворске Камаре, које су се, међутим, често пута разилазиле са упутствима, што их је добијао командант од Дворског Ратног Савета. Није дакле чудо, што су се већ у оно доба, кад се још није ни мислило на деФинитивну управу, јављале размирице између цивилних чиновника и војне власти. Али све ово јога не значи, да је администрација била спроведена и учвршћона, па није могло бити ни органпзованих општина, и ако се у актима често пута помињу старешине било дунавске било савске варогаи, и ако се тада већ јављају захтеви и жеље час становника немачке, час опет српско вароши. Штогод се у ово доба радило, имало је карактер привремености. Још су наредбе Бооградског команданта, које су понајвише наилазиле на одобрење Дворског Ратног Оавета, важиле као правила, којима су се морали покоравати и грађани и свештеници и камерални чиновиици. Насељавање вароши није ишло као што се принц Јевђеније надао, и ако су турске куће и турски плацови у дунавској варогаи давани буд зашто, а често пута

чак и бадава. Већина немачког становпиштва, које је заузело куће у турској вароши, регрутовало се из опе масе ислужених војника, што су отпуштени из царске војске, и из редова оних трговчића и маркетендера, што су још из Варадина и Темигавара са својим породицама пратили царску војску. Све је то јога била сама сиротиња и голотиња, која је хтола у Београду на лак начин да се окући и да доцније стече и имање. Газда, имућнијих подузимача и оабриканата онда јога нијо би.то; једва ако се нагаао међу њима по који лиоерант или по који занатлија. У самоме Београду било је сем тога Јевроја, који су иза Турака остали, а који су живели у нарочитој улици и имали своју синагогу. Разуме се, да су ови турски Јевреји одмах тражили да им се допусти трговање, као тпто је то био случај и под Турцима 14 ). Једино су Срби, и у овом прелазном добу, били трговци, занатлије, лађари и рибари. Они су, и ако их је било бројем мало, и ако су јога били танкога имања према осталим насељеним елемонтима у немачкој вароши, сачињавали компактну масу, која је била заузела један мали део ушанчене варогаи и сав савски крај изван бедема у коме еу одмах почели подизати своје куће на згаригатима старог српског нредграђа, којо је за време рата изгорело. Али је поред свега тога становнигатво јога било измешано. У утврђеиој варогаи било је Орба у оном крају око Варош-капије и око садашње Саборне Дркве, а у главној чаршији и у српској вароши било је Јермена и Грка. 15 ) Праве разлике тада још није било међу становницима, и ако је војна управа, придржавајући се упутстава из Беча, одмах из почетка почела одвајати једне од других, и ако се већ почело на то пазити да се не би који Србин настанио у дунавском крају, који, као да је већ онда био резервисан само за владајући народ, — за Немце. Врло је интересантна жалба, коју је у име становника Дупавске варогаи предао у Бечу, месеца Фебруара 1718. год., судија (З^аДМсМег) немачке варогаи Штадлер. У овој залби, ко.ју је поменути варогаки судија лично поднео цару и Дворској Камари, каже се између осталога: како су становници немачке вароши, који су се на позив саветника Брозамера настанили у дунавској вароши, изложени разним неприликама и гоњењима, нарочито од стране војне власти и како се морају задовољавати са најгорим кућама, докле се највеће и најсолидније куће

'*) К. Б 1 . А, Газс. 15573. »ЗегМеп«. 15 ) Одмах у самом почетку јавља се у београдских Грка тезкња за сенарацијом од Срба. Тако н. др. доставља дедембра месеца ђенерал барон Вате (ВаМее) један меморандум Веоградских Грка, у коме ови траже, да се, односно плаћања њихова контингента, као и у свему осталом, одвоје од Срба. Н. К. К. децембра 1826. Рг. Ехр.