Нова искра

— 205 —

У Станимаки емо доручковади и нили изврсно вино, а у Пловдиву смо ручали. Насип од Отанимаке до Пловдива је исто онако раваи и пранилан као што је у Бечу н.нр. главна стаза, у Пратеру која води до Би8^бсћ1о88-а. Тако је прав, да се од Отанимаке може Пловдив видети, а израђон је, како напоменух, као главне стазе у

Бечком Пратеру. Далеко нутујући за Пловдив, пружаху, се и с једне и с друге стране Отанимачки виногради, међу којима су и виногради Бачковског Манастира. У нуту до Пловдива јога су две приличне механе за одмарање од ужасно врућине која у равници влада. У Пловдив стигосмо баш у подне. 1 ) Влад. Р. Ђорђевић

Навире ноћ

М,

шршпе скоро разорана груда, Месец над селом високо се светли, Певају први предвечерњи петли, Плаветно небо звездама се кити, Изнад планина вече тихо мили, Двојница мека у потесу цвили : Навире ноћ!...

Друмом што води с ливада и њива, Чује се песма и кикот и врева, Весела младост жагори и пева, Колечке лаке заморено шкрипе, Под ћерћелинком млада снага бреца, На раскршћима чаврљају деца, Навире ноћ!...

Чују се звонца уморених стада, Говеда сига из даљине ричу, За њом чобанчад безбрижно ћурличу, Хитају дома. О, то је већ касно! На дому лупа бакрача и кова, Редуше хитре журе са ђермова, Навире ноћ.

Младсновац.

Милорад М. Петровић

с и д Трагедија у пет чинова, иаписао П. Корнеј, е француског превео Н. Аарјановић (СВРШЕТАК)

цетИ ЧИН ПРВА ПОЈАВА Дон Родриго. Химена Химена Родриго, сред дана? Откуд тако смелим? Иди, част ми каљаш молећи ти велим. Дон Родриго Идем по смрт, госпо, и крочих вам иогом Пре смрти носледње да вам кажем збогом. Не сме верна љубав да се у гроб свали Пре но што се зато вама не захвали. Химена Ти хоћеш да умреш!

Дон Родриго Таквој срећи .јурим, Да вашему гневу свој живот пожурим. Химена Ти хоћеш да умреш? Зар је страшан тако Дон Оанчо твом срцу што не клоне лако ? ') Јуиа месеца 1905. године добио сам нозив од колеге г. Алексија Владимировића Шуљговског, бугарског учитеља муаике у дензији, да код њега у Чепелару (Средњи Родоии) нроведем велики школски одмор. Овом нријатељском позиву ја сам се радо одазвао и крајем јуна месеца већ сам преко Оофије и Пдовдива отлутовао у Чеделаре, где у пријатној природи и међ добрим људима проведох више од месец дана. Том приликом бележио сам што ми се учинило вредно и тако лостадоше ове моје белешке. Г. Шуљговски ме је у Пловдиву дочекао, у Чепелару леио угостио и опет до Пловдива испратио. Нека му је и овом приликом срдачна хвала на гоотопримству и пријатељској љубави! Влад. Р. ЂорђевиЂ.