Нова искра

208

Храб])ог Сида љубим, воликог јунака, Еоји јо господар од два краља јака. Свладаћу со ииак н§ гато за свот марим, ВеК да тако лопу љубав не покварим; И, кад би му иогато чак и круну дали, Не узех му натраг цар што није мали. Пошто сад извесност победу му прати, Још једном Химони на дар ћу га дати. И ти, која гледаш бол са којим дочех, Види где свргаавам као гато и почех. ПЕТА ПОЈАВА Химена. Елвира. Химена Елвира, гата патим, жаљења сам вредна! Ја се само надам и све триим бедна. Свака ме жуд гони да и за њу хајем; Ја не жалим нигата а да се не кајем! За мене двојица побићо се саде; Успеси најбољи родиће ми Јаде; И, ма да ми усуд наклон је примећен, Драги ми је мртав, ил' отац несвећен. Елвира Свакако судбина бољгаа вам се груба; Ил' сто освећени, ил' Родригу љуба: И ма гата судбина још да вама прати, Ил' ће вам част сиасти, ил' вам мужа дати. Химена Шта, зар предмот мржње, ил' гнова на лицу, Родригова, или очева убицу! Свакако бих мужу у руке се свила Што га још крв мрља која ми је мила. У сваком случају стрепи душа моја; Више но смрт сама плаши г ме крај боја: Одлази, освето, с љубављу у лету, Нисте ми ви слатки по ту цену клоту! И ти, покретачу увредљиве судбе, Дај нек у том боју бесплодне су трудбе, Да пободник није, нит' ко пак побеђен. Елвира Тад вам но би био клети јад угатеђен, Тај бој би вам души нови јад задаво, Ако вам допусти да тражите право, Да увек из гнева гордога и нагог Ронећи тражите смрт својега драгог. Боље, госпо, храброст да му се упути Крунисати главу, а вас да ућути, Да вам закон борбе лиши јада груди, А краљ вас примора на покорност ж^ди. Химена Мислиш ли, победи л', предаћу се млака? Велик је губитак, а дужност је јака;

И нит' закон борбе, нити воља краља, Њин глас не ућутка што ми се помаља. Он може Дон-Санча победити лако, Ал' част Химепину но свлада с њим тако; И, ма шта му владар за нобеду дао, Безброј му дугамана мој понос би слао. Елвира Стрепите, поносу за казну и претњу, Да и пебо најзад не трпи вам свотњу. Шта, нећете опет сроћу вам са слашћу Да можете од сад ћутати са чагаћу! Шта вам хоће .дужност? Куд је гааљу наде? Смрт ће драганова да вам оца даде? Зар вам иије доста с носрећама овим ? Нов ћето губитак с боловима новим? Идите, због ћуди и упорства нагог Ви не заслужисте намењеног драгог; И нравични гнев ће небо да вам прати, Те, смрћу му, Санча за мужа вам дати. Химена Доста је, Елвира, ове беде моје; Нек не удвајају њу те речи твоје; Избегаваћу их, колико већ могу, Ма да за Родрига сад се молим Богу. Не гато луда љубав мене њему хити, Већ што, буде л' свладан, Санчова ћу бити. Ко издајник жеље овај страх ми ходи. Јадница, гата видим? Ах, све се већ згоди. ШЕСТА ПОЈАВА Дон Санчо. Химена. Елвира. Дон Санчо Мач нред ноге, госпо, тај ћу да вам предам... Хим.ена Родриговом крвљу још га влажног гледам! Зар си, издајниче, и прићи ми мого, Пошто оног уби што га љубљах много? Љубави, изиђи, плашљива не бивај; Отац је освећен, више се не скривај. Удар исти којим част заштитих своју, Љубав, срод очаја, ослободи моју. Дон Санчо Да сте ви мирнији... Химена Да ми зборига даље, Убилче јунака ком ме срце гааље! Иди, издајник си: такав јунак саде Зар од противника оваквога паде! Ниси ме достојан, не надај се на ме, Место да ме светиш, смрт донесе за ме.