Нова искра

— 209 —

Словеначко Земаљско

Дон Санчо Ксчкав чудан иријем, место да се чујом... Химена. Зар за смрт његову да ти хвалу спујем, Да причатп бестидпо тај свој храбри почин, Његову несрећу и мој цео алочин? СЕДМА ПОЈАВА Дон Фернанд. Дон Дијего. Дон Санчо. Дон Алонзо. Химена. Елвира. Химена Нећо више, сире, потробе ми бити Да кријем што залуд глодала сам скрити. Љубљах, ви то знате; ал', да оца светим, Хтех да драги сврши са. животом клетим. Ваше величанство видело је таде Како моја љубав прод дужношћу паде. Ал' Родриго умре, и та смрт ми служи Да пређем, душманка, у драгу што тужи. Оном што мо роди бех освету дужна, А сад љубави ми дугујем плач, тужна. Тај успех Дон-Санчов гоии ме умрети, А ја сам награда том кога ћу клети! Сире, ако краљ се сажалити хоће, Аишите ме, молим, те законске злоће, Ва победу, с које све ми драго вене, Даћу му имање; нок остави мене Да у манастиру са сузама благим Непрестано тужим за оцем и драгим. Дон Дијего Она љуби, сиро, воћ ко грех не гледи Да праведну љубав јавно исповоди.

риште у Љубљани \

Дон Фернаид Твој драган, Химена, но умре, већ живи, Дон-Санчо, побеђон, носи ти глас криви. Дон Санчо Сире, нехотно јо свара ревност моја. Дођох да јој јавим исход нашег боја. Онај врли ратник гато јој љубав сточо, „Не бој се", одузев оружје ми, рече; „Волим да победа извесна ми није „Но крв посвећена Химени да лијо; „Ал', како ми дужност пред краља је доћи, „Ти ћош јој, за мене, сво јавити поћи, „Нек се с твоје стране мач јој дати стара." Сире, ја јој дођох; околност је свара: Мишља да се враћам ио победе цену, И гнев тад издаде намах љубав њену С таквим пестрпљоњем и заносом нустим Да ја и не добих маха да заустим. Па ипак сам срећан, ма да сам побођен, И бескрајио губим, до срца поврођон; Ипак овај пораз моне очарава Што љубави лепо успох улепшава. Дон Фернанд Не црвени, ћери, због љубави ове, Нити за њу тражи околише ново; Остави се сада боскорисног срама, Твоја част се спасе, ко и дужност сама; Отац је освећен, а, да се освети, Често ти Родригу опасношћу прети. Нешто друго хоће сад небо од тебе; Толико за њ чиниш, хајде што за собе,