Нова искра

И но иротиви се заповестп мојој: Ево драгог мужа и ио вољи твојој: ОСМА ПОЈАВА Дон Фернанд. Дон Дијего. Дон Аријас. Дон Родриго. Дон Алонзо. Дон Оанчо. КраљевиБка. Химена. Леонора. Елвира. Краљввићка. Нек јодном, Химена, стану сузе твоје, Победника прими од принцезе своје. Дон Родриго Допустите, сире, у штовању своме Да се сада бацим к ногама, пред њоме. По плен не долазим, на њога у праву, Већ да опет своју понудим вам главу, Душа се сад, гбспо, пе користи моја Ни краљевом вољом, ни исходом боја. Ако вам за оца јоште ни)е доста, Реците шта мени још чинити оста. 'Греба л' да се сада још с хиљадом борим, И до накрај света јунаштва да творим, Да, сам нападнувши, сву војску застрашим, Те и баснословну славу да премашим? Ако може злочин најзад да се збрише, Све ћу нредузети, свршити још више. Ал', ако част горда, рањена до живца, Не смири ее друкче до ли крвљу кривца, Нек моћ људска на ме од вас се не мами, Ево моје главе, светите се сами. Ви тек нопобедног пободити смете, Јер је немогућно да вас други свете. Ал' нек самрт казна довољна је за ме, Нек вам пе ишчезне успомена на ме; И, кад моја смрт ће да вам част заглади, Нек сећањем на мо од вас се награди, И рецито каткад кад би вас јад свио: „Да ме не љубњаше, и сад би жив био." Химена Устани, Родриго. Да вам, сире, рочом, И сувишо рекох да вам то одречем; Родриго врлином мржњу ми не рађа,

И, кад краљ то хоће, иек му се угађа. Ал' бисте л', ма како, рекли ми суд ледан, Гледали очима и такав брак један, И, кад моју дужност нагоните на то, Да л' с тим и сва нравда слаже вам се за то? Ако се Родриго земљи нуждан гради, Зар ја да наградим што он за вас ради, Корећи се вечно са учина мога Што руке утопих у крв оца свога? Дон Фврнанд Време доста често оправдава почин Који из ночетка наличи на злочин. Родриго те доби, и припадаш њему, Ал', ма да му храброст доби те у свему, Морам да ти части душманин се градим, Само да иобеду одмах му наградим. Овај брак одложен није мимо закон ЈПто му кад тад тебе намењујо након. За годину сузе усахнућо твоје. Међутим, Родриго нека води бојо. Пошто на обали нашој Мавре сатре, Њихов смер уништи и иапоре затре, Нек кроз њипу зомљу сада бој пронесе, Крећући ми војску, пустош јој донесе. Нека им се ужас од Сида помаља! Зваху те господар, и би те за краља. Ал', ма како славан, не служи ме млако; Врати ми се опет вроднији је јако; И гледај јунаштвом дпћи своју цену Тако да ти с диком иружим руку њену. Дон Родриго Да нримим Химену и да вама годим, Зар има тешкоће да је здрав не бродим? Ма каква да имам без ње зла да свладам, Ипак сам сав срећан, сире, што се надам. Дон Фернанд Надај се на мене и у своју снагу, Имајући за се већ и тако драгу, И, да би је сасвим добио за себе, Краљ, време и храброст нек раде за тебе.