Нова искра
— 211 —
Чежња
П,
1.од бокорима снежнога јасмина Лежим и полу склопио сам очи ; И док се мека свуд расплеће тмина, Ја пијем мирис што се на ме точи Под бокорима снежнога јасмина. Ја жудим неком, али не знам коме, И душом пловим кроз ту месечину. Млечни се зраци кроз бусењс ломе, И ту на мојим, на прсима гину. Ја жудим неком, али не знам коме. Ја л^убио бих, преклињ'о и плако, Ко ноћни лепгир око младог цветка. О з.ш1то су ми груди уске тако, Као славују тескобна крлетка? Ја љубио бих, преклињо и плако.
Ах чуј у поноћ кадифну и млаку, Као да уздах кроз градину мину: То девојачки глас трепну у зраку И слободно се и младачки вину У ову поноћ кадифну и млаку. Ко сребрн млаз од чистога кристала Високо он се вије, дрхти, тресе И медном росом на крунице лала, Чашице снених ружа просипље се, Ко сребрн млаз од чистога кристала... О песмо моја, о ти слутњо тија, Пеиспевана, сладосна и врућа, Из срца свога пустићу ге и ја У овај часак светог надахнућа, О песмо моја, о ти слутњо тија,
Зашуми, ко дах мириснога крина, Загрли њен глас у модрој висини И гњурајућ сс сред пјаних милина, Титрај се с њиме, стопи, ах — и згини, Ко задњи дрхтај мириснога крина
Вељко ПетровиЋ
Податци за историју Београда Од 1717.—1739. године, по архивским и другим изворима
написао Тодор СтеФанови-Ц Виловски
(НАСТАВАК)
II. Устаиов*љење Српсј^е Администрације
II
ожаровачким Миром који је закључен 21. (10) јула 1778. између зараћепих и заиитересованих сила, дошле су дотле турске земље Тамишки Ванат, Србија, још јсдан део Босне и тако звана Мала Влашка до реке Олта сасвим под власт римско-немачког цара и њогових законских наследника. 1 )
') Пожаревачки Мир закључен је између цара и Млетачке Ренублике с једпе и Порте с друге стране, а ирисуствовале су закључењу мира представниди сила иосредница, Е]нглеске и Холандије. Порта је морала Цару устуиити Банат, који је држада у својим рукама још од Карловачког Мира, северни део Србије са Веоградом, једаи део Мале Влашке до реке Олта и неколико босанских округа на реци Уии. Сем тога морала је Порта закључити са царем, у вези са уговором о миру, нарочити уговор о трговини и нловидби, који у главноме још и данас важи, и ако је у неким тачкама измењен Венецнја је, истипа, том приликом нзгубила Мореју и Крит, али је зато у иакнаду добила острво Зериго и иеколика утврђена пристанншта иа обалама Јадраиског Мора у Далмацији и Албанији.
Провизорно стање, у коме се до тога доба палажаху ове ново задобивене нровинције, морало је дакле нрестати. Према тадашњим иолитичким и државоправним приликама у мопархији, која није била ни хомогена ни централизована, нарочито према компликованим односима између Веча и Угарске и између Угарске и неких њезиних долова, овај је посао био врло тожак и задавао је велико бриге не само принцу Јевђеиију и највишим управним властима, ного и самом цару. Још пре закључења Пожаровачког Мира тражила је Угарска да со Банат и Србија, као некада саставни делови крупе Св. Стевана, ирисаједипо угарској краљевини 2 ). Овај захтев од стране Угарско поповљон је неколико пута и после закључења поменутог мира. Али је већ одмах у почетку цар одлучио, да се сви ови захтеви један пут за свагда категорички одбију, пошто је жеља
2 ) Н. К. II. 1718. Рго*. Ке§. Го1. 675.