Нова искра

њсгова да се ове провинције, које су заузете иобедоносним оружјем његове војске, сматрају као његова својина. Лрема томе је Орбија била Доташит гедтт, па је то остало и даље све до краја царске владавине, поред свих напора који су чињени од стране угарских власти, да се овај положај задобивепих земаља измени у корист угарских захтева. 3 ) Прииц Јевђеиије, коме је нарочито било стало до тога, да у новоосвојеним земљама заведе војничку управу и да од њих створи јак бедем с једне стране против изненадних нападаја Турака, није могао допустити да се Србија, Ванат, Мала Влашка и аустријски део Босне предаду Мађарима, који су се — у колико се то односи на Тамишки Ванат — с правом позивали на историјску прошлост. Под изговором да је историјски континуитет лрекинут услед турскога освојоња и да јо ове земље оружаном руком задобио цар, чи.је је дакле право својине неоспорно, а и под изговором, да се нарочито рацки т.ј. српски народ не би могао слагати са мађарским народом, решено је у начелу да задобивепе провипције (пеоасдшзИвсће Бап<1ег) и на даље остапу нод управом Вечких дикасперија са засебпим администрацијама. 4 ) Врховна управа над новоосвојеним земљама, па и над Србијом, била је усредсређона у Дворском Ратном Савету и у Дворском Камералном Већу у Вечу. Дворски Ратни Савет био је, дабогме, претежнији, нарочито све дотле док је њиме управљао припц Јовђеније. Сасвим је дакле разумљиво, да је између једнога и другога већа, која су свако па своју руку издавала наредбе било војним било цивилним властима, морало доћи до чешћих сукоба и размирица већ у самом почетку новога режима. У намери да се оваким сукобима и несугласицама, нарочито сада при уређењу управе у Србији, за времена на пут стане, принц Јевђеније је предложио цару да

3 ) Н. К. К. 1718. Саоиштење Дворског Ратиог Савета иринцу Јецђенију, који се тада бавио у Београду, којим му се ставл.а до зпања да је Цар, иосле конФеренције која је нод његовим нредседништвом одржаиа 25. јуда (дакле нре закључења мира), заиоведио да захтев Угарске Дворске Камаре односно инкорноровања Србије Угарској остане 111 виврепво, иошто и Њ. В. и КонФоренција налазе да је захтев Угарске Дворске Камаре немогућан и неоснован (нпШипНсћ ипс! ииће§гип(1е1). У осталом Дар јо решен да овако захтеве једаред за свагда ш рпто Нтте одбнје.

4 ) Ово гледиште, које се ни ире ни иосле није више мењало, добило је израза у инструкцији за Сриску и у инструкдији за Темишварску Адмииистрацију , које су се од тада имале према уоме равнати. У овој инструкцији, у којој се одмах на уводном месту говори о иринцидима на којима се оснива царева владавииа, нарочнто се каже, да Адмннистрација и остале власти треба ваздан да имају на уму »^екћег таззеп 1ћге Каузегћ МауезШ!; 1иг згсћ ип<1 1)его ВигсћкисћИлзке Ке^егии&з пасМо1§ег аиС ћеаЦтсЈЈд, аисћ ипуегаиЛегИсћ ипс1 егпзШсћ а11ег^иасН §8(; ге8о1у1ге1 ћаиеп, (1а §8 (.Незе пеиегћог^е 1|ап(1е пип ипЈ кипШ^еп \те1(;е\у1§еп 2еИ;еп 1иг е1п аћ8о1и1ит таИеиаћПе Лотапгит уе1 {»есиПит ге^шт §ећа11еп, 1гас(;1ге(; ипЛ гезегуп-е(; зеуп ипс! ћЈеЉеп...® К. 1''. А. »8егћ1еп«. Казс. 15.573. Иоред свега тога тражио је 1722. год. Угарски Сабор ^ап(11а^) ианово инкориорацију неоаквистичних земаља, али је Дворски Ратни Савет одговорио да не може Њ. В. саветоватн да усвоји овај иредлог, пошто у новоосвојеним земљама станују већином Срби, који не желе да буду иод угарском управом, и што би би .10 унутно и целисходно од ових земаља створити баријеру између Угарске и Турске из 110литичких разлога. Н. К. К. 1723. јан. Ехр. 419.

со образујо нарочита комисија од једног и другог већа за уређење задобивених земаља. Решењем царским од 18. априла 1719. год. образована је ова комисија па је одмах и приступила послу за који јо била одређена.*) Ово ново уређењо срнске уираве одговарало је потнунце политичко-адмипистративном уређењу Ваната који је још од 3. септембра 1718. имао своју сталну управу, такозвапу Администрацију , на врху ко,је бејаше чувеии ђенерал граф Флоримонд Мерси, који је у оно доба важио као реФорматорски и адмииистративни таленат. Прома овом банатском или томишварском уређоњу била је и у Србији централна унрава такозвана Администрација... (бегђјзсћо АсШтткгаИои.) Њезин шеФ звао се презес администрације и био је ограничен у свомо деловању. Он није могао иишта без знања и одобрења целе Адмииистрације учинити. Све што је год излазило пред њу, иа ма то долазило из земље или од обо централне установо у Бочу, она је имала да решава јодногласно, а ако се није могла постићи једногласност, онда је одвојено мњење слато једној од две највиших ипстанција — Дворском Еаморалном Већу или Дворском Ратном Савету, према томе, да ли јо цивилни или војни чиновник онај који се одваја. Председник Аминистрације био је у преписци са .једним и са другим Дворским Већем и обраћао се њима, и то како јо кад затребало, час једном час другом. Ову коресподенцију вршио је он у име Администрације, а само кад се тицало спољне нолитике, т.ј. одпоса са Турцима, он се неиосредно и само у евоје име обраћао Дворским Већима. Све пак важније одлуко, за које јо ваљало имати одобрење највиших власти, слате су у дупликату Дворском Камералном Већу и Дворском Ратном Савету, јер јо и једна п друга власт у Адмннистрацији била заступљена са 2—3 своја члана. А да би се омогућиле што брже експедиције акта и да би било јединства и континујитета у оваком администровању, био јо и један пермаментни одбор од чланова оба Већа, који јо имао да води бригу о новозадобивеним крајевима. У надлежност овога одбора, који је имао назив ВиМоЈе^аИо или Сопши881о 111 КооасдшзИт, долазила је не само Србија, воћ и сво остале новозадобивене ировинције. Али ова субделегација није имала карактор нарочите, независне власти, па није могла ни кореспондирати пепосредно са Администрацнјом у Београду. Она је својо закључке саошнтавала једном или другом дворском надлештву и ова су својим путем извештавала Администрацију о решењима заједничког одбора. И ако је дакле „неоаквистична субделегација" била једна врста тајног савета, чија су решења била вишо инФормативпе природо, а обвезна само за Дворски Ратни Савет и за Дворско 5 ) Ова је комисија 3. августа 1719. држала ирву своју седницу иод нредседништвом нринца Јевђеиија, а нрисуствовали су као чланови граФови Штархемберг н Валзег. На овој конФоренцији је решено да оба Већа поднесу пројект за установљењо Администрације у Србији што је и учињено.