Нова искра

ступити на престо виртембергаки. ЈБега је у Србији замеиио ђенерал граф Марцли и то само као застунник, погато је цар херцегу Александру и на даље оставио титулу и звање иредседника Српске Адмипистрације све до његове смрти. Ток 1789. године, дакле већ при крају рата измођу Аустрије и Порте, који се тако несрећно свргаио по цара, поставл.еп је за гувернера Србијо Ђорђе Оливије граф Валис. Српска Администрација отпочела јо одмах свој рад око уређења политичких и Финансијских власти, али је у исто доба спремила све гато је потребно да се Београд стално утврди и изнова сагради. 0 радовима око утврђења престонице, који су трајали десетину и вигае година, као н подизању нове вароши, већ је опгаирно и исцрпно говорено на другом месту 8 ). У томе погледу стекли су велико заслуго ђенерал 0'Двијер, који је јога као командант Београда на томе радио, за тим припц Александар Виртсмбергаки и инжињерски нуковник, доцнији ђенарал Никола Доксат; али про свега председник Дворског Ратног Савета, иринц Јевђеније Савојски, који је живо настојавао да се Бооград у гато краћем року онет подигно и утврди. Много теже него са рестаурацијом Београда, која је искључно била поверена војној управи, игало је са уређоњеи власти и са увођењОм администрације у земљи. Срнска Администрација нре свега јс поделила Србију у округо, чији се број у току времена мењао. Србија, каква јо била онда, нпјо обухватала сав простор данагање независно Краљевине, па чак ни Кнежевине пре Берлинског Конгреса. Многи садагањи окрузи, као нир. стари Црнорочки и Књажовачки, већи део Алоксиначког, Кругаевачког и Уашчког округа и од Подринеког Крупањ са околином остали су под турском влашћу 9 ). Уз то су цео Крајинскн округ и од Моравс::ог срезови: Голубачки, Звигаки и Хомољски, били за време аустријско власти под Темгаиварском Администрацијом, и ако за ово није било оправданог разлога, и ако се народ из овога краја жалио против тога и ноколико пута тражио да дођо под Администрацију Српску.

8 ) Види о томе моју раеираву: Београд од 1717.—1739. године. (Прештамиаио из »Нове Искре«. Београд, Државна Штампарија Краљ. Србије 1906. Ова је расирава, која је раније написаиа п штампана, саставни део мога садашњег рада.

9 ) Према одредбама Пожаревачког Мира (1718.) почињала је граница између царевине и Турске у простору Србије на ушћу Тимока у Дуиав, па је ишла Тимоком до села Трнавца. Од Тртгавца одваја се граница од Тимока пењући се на висове иа левој страни Тимока преко Хајдучке Планине и избијала је на Шупељак (сад Јовановац) останљајући Турцима Ражањ. Од .Товановца ивгла је грапица донекле Јовановачком Реком па је избијала тамо где се обе Мораве састављају, а одавде ишла је даље Источном Моравом до Чачка, остапљајући Чачак цару. Из Чачка даље ударала је граиица на иланине на десној обали Дрине изнад Сокола, остављајући Соко 'Гурцима, иа се је за тнм спуштала на Дрину иснод Лешнице. Видн о томе аутентични илан Краљевине (Јрбије царског инж.ињер. каиетана

0. Ф. Ебшелвица, 0. Б\ уоп ()1)8сће1\у1г;, Кауз. 1п§. Начр(;тап: Саг1е уоп (1ет Кбтдгекћ 8егУ1еп ип(1 2\уаг зо \уеИ зо1сћез (1игсћ 1ћге Кбш. Каузегћ ип(1 Са1ћо1. Мауез(;а1 ЛУаЛоп пасћ Лег ВаИаШе ћеу Ве1§га(1 1717. егоћег(; шк1 ћеу (1ет Розсћагоујгег КпеДеп 1718. уоп (1ег 011отан18сћеи РГог1е аћ§е(,ге4еп \уог(1еп.

У прво доба политичко - административне подело земљо бнло је 9 округа са овим званичним називима: Београд, Смедерево, Гроцка, Пожаревац, Јагодина, Рудник, Шабац, Ваљево и Палеж. Доцније је било 11 округа. Већ при крају царске владавине посто.јала јо намера да се број окрузима сведе на иет, али је овај пројект, којим се смерала нока врста унрогаћења администрације, остао неизвршен, јер су међутим наступили заплети у Бочкој цонтралној управи, а за тим и ратно нрилико, које су осујећавале сваки даљи рад на овоме пољу. Окрузима су управљали провизори, чији су заменици билн ишпани. Нижи чиновници звали су се нберрајтери (ХЈеђеггеИ.ћег); сем тога имао је сваки провизор потробан број служитеља и пандура. Овај је персонал нлаћан из државне касе, али је било округа који су нз свога приреза плаћали и но једног или двојицу нижих чиновннка. У већим окрузима, као нпр. у Пожаревачком, био јо иерсонал много већи 10 ) Провизори су имали полицијску, Фипансијску и судску власт, али им је, како изгледа, најважпија дужност била прикупљање државних прихода, јор главни задатак иолицијске службе — одржавање реда и чување личпе и имовне безбедности — имали су такозвани хајлуци или народпа полиција, која је стајала под својим војним старешинама : хаднађима, канетанима и обер — или оборкапетанима. Порезу су купили нровизори заједно са кмотовима, а вршили су ионекад и дужност трошаринских и царинских чиновника (Маи1ћешпе1шег). Само у Београду и Палежу (Обреновцу) биле су нарочите царинарс са иарочитим чиповницима. Поред ових административних чнновника у народу, остала је вајкадашња власт у коју нису диралп ни Турци ни Аустрнјанци. За њу се мало зна и то само толико да су њоме унрављали обор-кнезовн и кнезови (Оћет-ипЈ Ш1;ег-кпебоп) као органи који еу помагали прн купљењу нореза, па су доцнијо оворавали окружне камералие буџето. Судска власт, на жалост, није била организована како треба и није била одвојена од административпе. Судило се поиајвише по упутствима и по аналогијама у другим зомљама, како ћемо то видети доцније кад будемо говорилп о Београду. Највиша инстанција био је Земаљскп Суд, али је зато ииак аполације примало н решавало једно од два Дворска Већа. До намерава10 ) 0 овоме као и о свему осталом што се односи на унраву Србије од 1717.—1739. имају занимљиви податцн у књизи Д-рп Драг. М. ПаоловиИа: Аустријска владавина у Северној Србији (од 1718. до 1739.). По грађн иа Бечких архива. Из I,Х11. н 1 ј Х 1\'. Гдаса Српске Краљевске Академије. Београд, Државна Штампарија 1901. Како је писац ове академијске расправе пре мене публиковао свој зиаменити рад, и ако сам ја још од 1891.—1894. нрикупљао *у Бечким архиинма материјал за исторнју Београда, то сам се у овоме чланку у више нрилнка служио његовим нодатцима, у колико со онн одиосе на тадашњу унраву Србије. Г. Др. Павловић је у својој књизи тако марЛ)1шо разрадио матернјал, што га је црпао из Вечких Архива, да се 01)0 дело може нреноручити свакоме, ко.ји бн хтео поближе да се упозна са политичко-административном и Финансијском унравом Србије из онога доба.