Нова искра

— 215 —

Моравски Велехрад

ног публиковања законика није дошло. Правду су делили админиетративни и војни чиновници. Ситније грађаиске снорове и омање кривице пресуђивали су кметови и ировизори, у Веограду старешине немачке и српско вароши, који су представљали прву инстанцију. У овим случајевима била је Администрација, друга инстанција. Крупније грађенске сиорове и извесна криминална дела сређивао је земаљски аудитор (1Јапс1е8аи <И1;ог) ( који је своја решења Администрацији нодпосио на потврду, али је било допуштено жаљење против ових пресуда Дворским Воћима. Сва мала криминална дела и ироступе против Величанства судила је искључиво војна власт, било да су кривци војпици или грпђани. Смртне пресуде извршивале су се у Веограду до 1730. а од тога доба у месту где су кривице учињене. Свакако је значајно и занимљиио да јс 1720. године Управи издата наредба да нијо внше допуштено преступнике и злочинцо на точак живо набијати и живе спаљивати "). Чиновнике ностављати, премештати и отнуштати (разуме се у случају судом или дисциплинарним ислођоњом доказане кривице) само је могло Дворско Каморално Веће, а никако Администрација. Војна власт, на име иредседиик Адмииистрације који јо у исто доба био и војии заповедник Србије, покушавала је пеколико пута да узурпира ово право, али је брзо морала одустати од наморе, јер се због тога^ бешо нојавила читава побуна међу чиновиицима, а том је приликом дошло и до озбиљна сукоба између Дворског Камералног Већа и Дворског Ратног Савета. Ч) Н. К. К. 1720. јан. Р. К. 30.

Војске је тада било у Србији двојаке: рогуларно и милиције. Обе су зависиле искључио од Војне Унраве. Регуларна војска била је по већим градовима (у самом Веограду износио је гарнизон 1724. год.: 9 батаљона Физилира, 5 комп. гренадира и 4 ескадрона коњнце, свега дакле 3629 војника и 50 ОФИЦира), милиција или хајдуци дуж границе и по паланкама. У главном је милиција чувала земљу. Опа је била оно исто, што су у то доба били поморишки, потиски, посавски и хрватски граничари. Њихове су старешине били Срби, којима је војпа Управа ноклањала волико поверењо у свако доба, те их је заклањала и од камералних власти, којима су хајдуци били на сметњи, као што ће се доцнијо видети. 12 ) Хајдуци су имали извесне војне и полицијске дужности, али у исто доба и извесне привилегије. Они су стајали под војиим заптом, који није био увок примамљив, али су могли имати породице, могли су бити настањени и могли су обделавати земљу. Од граничара разликовали су со хајдуци у томе што су били растурони но читавој земљи и што су, нарочито у прво доба, имали војничке обичаје, какви су били у Турака. Хајдуке и њихове ОФИцире штитила је војна Управа, јер је у њима имала ваздан спремну милицију на коју није морала трошити онолико колико би морала трошити за регуларну.војску и јито их је употробљавала као земаљску одбрану и за чување главних друмова и пограничнихкараула (чардака). 12 ) То се иајбоље види из Амиерова извештаја у »1То(;Ша бегујае« 1724. годнне, којн је штампап код Лангера, а на који се иозива и Др. Драг. М. Павловић. Види Еап§ег: 8ег1неп ип1ег <1ег ка1аег1. Ке§1егип§ и т. д. и Др. Драг. М. Павловић: Аустријска владавииа у Северно.ј Србији и т. д.