Нова искра

Камералнн чиновници били су хајдуцима за то неиријатељи, што су ови, ослан.ајући сс на заштиту војне унраве, чинили многе изгроде и тнме кварили остали свет, али иопајвише тога радп, што је камерална каса од њих трпела велико штете, нарочито у прво доба љихово организације док су још били сасвим ослобођени од илаћан.а норезе. Уз то су хајдуци имали најлепшу и најплоднију земљу. Па како је од 446 села, колико је тада било у Орбији, 90 и пеколико бпло хајдучких села са привилегијама, то је и остали народ навалио да иде у хајдуке, што је наравпо изазивало највећо незадовољство у чиновништву због све мањих прихода зомаљских. Сем порезе па имањо, коју су доцнијо плаћали као и осталн народ, хајдуци су били ослобођепи свију досотака и лично порезо. Али су и они бивали чешће незадовољни, јср нису"могли плаћати пи то. Тако н. нр. нодноси пуковник РудолФин год. 1722. Администрацији извештај капетана Тодора Продаповића (на којега су со камсрални чиновници највише тужили) о жалби хајдука, којима је тешко нлаћати одређени прироз за плату ратног комесара; за тим исте године извештај оборкапетана Трегора у Јагодини о побуии Крагујевачких, хајдука због нанлате заостале контрибуцпје (пореза на имањо). 13 ) Сом тога јављају команданти почосто о богству подручних хајдука у Турску због одвишо великих терета. Најпре је било 13 комиапија, али се због многнх жалаба од стране камералних чиновника приступило редукцији. Но мосто родукције испадо повоћање, тако да је услед носледњег решења субделегације од 1730. год. бпло 18 војничких округа са 18 компанија. Ових 18 компанија нодољено су било на 3 групе, којима су заповедали оберканетани. Капетана је било свега 15, јор је свакн обс^капетан осим својо групо >имао још и по једну компанију. 14 ) Оберкапетапи били су готово за сво вроме царске владавипе: Вук ИсаковиК у Крагујевцу и Коста ДимитријевиЛ у Параћину. Компаније и у њима капетани били су: Црна Вара (Вук Исаковић), Прњавор (Иван Продановић), Цикоте (канотан Милисав из Павковине), Вола Црква (Јован Мијатовић), Ваљево (Јевта Витковић), Осечоница (Капетаи Аћим), Вроњари (Вошњап Шудовић8с1шс1оу1сћ ?), Чачак (Никола Ивановић), Цветке (Радојица Петровић), Крагујевац (Сташпиа Марковић), Сталаћ (Андрија Окински?), Параћин (Коста Днмитријевић), Ресава (Јован Поповић), Пожаревац (Капетаи Максим), Ћу13 ) Н. К. К. 1722. аир. Р. Е. Го1. 362. и 1722. јан. Р. Ехр. 1. 48. и ) Свака комнанија имала је 150 хајдука, 50 хусара (на коњима) и 50 номоћника (ОећнНеп), и то је, кад се узме у рачуп комнанија од 250 људи, износидо све скуна 4.500 људи без старешина. Али је еФективно стање било само 2.390 људи. У свакој комнанији било је 10 канлара, 1 хаднађ (на коњу) и 1 хаднађ нешак, 1 харамбаша, 1 барјактар и 2 стражмештера. Сва ова милидија становала је у 90 и више села, 10 шапчева и 70 чардака. По буџету од 1730. год. било је свега у срнској милицији: 3 оберкаиетана, 15 канетана, 30 харнађа, 18 харамбаша, 36 барјактара, 36 стражмештера и 108 канлара, за које је укуипа годишња илата износила 8.310 Фор. Види о томе: Др. Драг. М. ПавловиК, Аустријска владавииа и т. д. и Ј. 1,апдег, 8ег1>јеп ин4ег <1ег кз1. Ке»1егии^ и т. д.

прија (Капетан Петко), Хасан-Пашина Паланка (Марко Комаловић), Колари (Капотан Милисав) и Гроцка (Капотап Кезо).' 5 ) Српска милиција заузимала је по важиости сво.јој, а и зато што је имала симпатије војне управе, прво мосто у народу. Ма колико да је била разуздана —- а често пута били су извештајн камералних чнновннка и сувишо иротерапп и неправодни — и ма колико да је нонекад била досадпа осталом народу, она је ипак сматрана у Вечу као установа, којој треба поклањати највећу бригу, а у самомо народу као иационална војска која је не само чувала земљу и народ од сваке беде н напасти, него као установа у којој со до последњнх дана очувала ролигпозна и народна свост. Изгреди, ради којих су оберкапетанп и капетани често били онтуживани, нису могли да ослабе иаклоност Војно Упрапо према њима и милицији, о чему имамо најбољега доказа у делу оберкапетапа Станише МарковиКа, који јо често бивао под ислеђен.ем ради злоупотребе положаја, па је зато ипак са капетаном Гершићом 1738. године одликоваи царским златннм ланцем (тада највеће и јоднно одликовање за ОФицире) за то што је истребио разбојинке, и што јо цару чииио иоизмерне услуге. Капотап Гершић авансовао је за исто дело за обриствахтмајстора (мајора).' 6 ) Злогласни Тодор Продановић, којега се камерални чиновницн ратосиљаху н којега називаху Па^еПит за крајеве у којима врши капетанску дулшост, инак палази заштиту војне власти, која га цени ради њогово верности и ради његових војничких врлина.Но ман.о су се истакли својим заслугама обер-капетан Вук ИсаковиЛ из Црне Баре и каиотан Иван ПродановиК из Прњавора. Веома јо зиачајно да су свн ови официри, који су уживалн највоће поворење Двора и војних власти, у нсто доба на народпим саборима у Карловцима и у Београду ревносно бранили народно привилегије и нарочито залагали своју реч, кад би православној вери грозила оиасност ма с којо страие. Протоколи и представке народних конгреса из онога доба живи су докази за то. Али је, без сумње, иарод највећо призпање изразио својој милицији, кад је на сабору, држаном у Карловцима 1735. године, а у седници од 8. августа, једногласпо изабрао обер-капетаиа и обриствахт15 ) К, Е. А. 21. .јула 1727. год. — У иредставци, коју су 1727. пародпи представници на конгресу ноднели Цару, у којој моле да им се потврде иривилегије и да се одустане од тумачења њихова, иотписали су од војника носланика ови оберкаиетани и каиетаин из Србије: Коста ДимитрцјевиА, оберкаиетаи Параћински, Вук ИсаковиИ, оберкапетан Дрнобарски, Аца РадивојевиК, каиетан Грочански, Мпрко Кумапови/!, каиетап Паланачки, Никола ИвановпИ, каиетан Чачански, Иетко, каиетап 'Нунријски, Милисав ГеоргијевиА, каиетан Иововарошки, Јочан Николић, канетан Сталаћски, Иван ПродановиК, каиетан Прњаворски и Јован ЛоаовиА, капетан Ресавски. »Летоиис М. С. х књига 125, 1881. св. I. |0 ) II. К. К. 1738. Бесетћег. 127. Р. К. У нротоколу се налази ова забелешка: 01е уоп Оћег-СарНап 81ап]асћа шк1 Саркап бигашћ (Оегзјсћ ?) ет^ећгасћ1еп Каићег аиз (1ег Тигкеј, аоше Дег ћегисћИ^е Каићегћаир1;тапп КаЈоуап 81П(1 гит ТоЛе ћпп§еп. О.-СарИаи 84ашзсћа \У1Г(1 №г (Ие егЊ1§1е Ое1'ап§епиаћте иш1 Аивгоиип^ (1еазе1ћеп гоше 1иг Тгеие \'ои Каувегћ Мауез1а(; тН ^оИепег ОгаЛепкеие аиа^егеМше!;, Оегашћ гит Оћг181\уасћ1те1з1ег ће1'бг(1ег4.