Нова искра

Други дворанин. - Вм нисте при себи. То је црвени одблесак од прозора, што чини крвавим лице дукесе Фортунате. (Одваја се из групе и приближује се војвоткињи Фортунати.) — Је ли Вам боље овде, дукесо ? Војвоткиаа Фортуната (устајући и уклаљајући се од црвене сенке). — Много боље. Трећи дворанин (тихим гдасом). — Ваша је хаљина изванредно укусна. Војвоткиња (смојући се). — Ох, најљубазнији и најнеискренији између ласкаваца! Први дворанин (тихо осталима). — Ос гавимо их саме. Зар не видите, да је нерасположење дукесе Фортунате само изговор? Други дворанин. — Ја сам разумео. Оставимо их саме, истина. Никад не греба бити намегљив. Трећи дворанин. — Да, да, не сметајмо љубавницима, ако нећемо да нам, доцније, и они сметају. Грофица Гема. — Допустите нам да се с Вама опростимо, дукесо. Војвоткиња Фортуната. — Идиге, господо. (Опраштају се с њом великим дворским поклонима и љубе јој руку. Одлазе. Војвоткиња Фортуната седа до љубичастога прозора. Гроф Лионардо седне до ње). VI. ПОЈАВА Војвоткиња Фортуната и гроф Лионардо. Гроф Лионардо. — На послетку, мадоно, могу Вам исказати, каквим Вас страсним жаром љубим. Војвоткиња Фортуната (озбиљно). — Лионардо, јесте ли искрени? Гроф Дионардо. — Дао бих свој живот, своју крв за вас. Војвоткиња Фортуната. — Ах, колико ми је људи то јуче казало, а данас то исто кажу другима. Гроф Лионардо. — Ови Вас нису тако волели као што Вас ја волим. Војвоткиња Фортуната. — Ако им је веровати речима, сви ме они вољаху више но што је икад човек жену волео. Гроф Лионардо. — Га, ја не само да Вас волим, него вас обожавам. Војвоткиња Фортуната. — Сутра ћете ме заборавити. А што је најжалосније, нећу се за то на вас љутити. Гроф Лионардо. — Лепши сте од мојега најлепшега сна. Војвоткиња Фортуната. — Кад бисте знали, колико горчине има у речима: »1\1ене воле само за то, што сам лепа.* Гроф Лионардо. — Ружне жене не мисле као Ви. Војвоткиња Фортуната. — Смејаћете ми се, Лионардо, али има дана кад пожелим да већ будем стара, па да видим: бисте ли ме и тада волсли?

Гроф Лионардо. — Старост! Старост! Биће доста времена да о том мислимо доцније, много доцније. Војвоткиња Фортуната. — Напротив, треба мисли ги о сгарости док смо још млади. Тако се навикавамо мало по мало на њу, те она не изгледа тако свирепа, кад нам једном уседне на леђа. Гроф Лионардо. — Првога дана, кад сам вас срео, сећате ли се? — шетали сте се између ружа. Паж придржаваше ваш љубичасти шлеп. Ви сте сели на мраморну клупу, између све самога мириснога цвећа, а баштенско усталасано зеленило опкољаваше Вас са свију страна. Војвоткиња Фортуната. — А ја сам сањала о љубави. Хтела сам да будем љубљена вечитом љубављу. Гроф Лионардо. — Водоскоци певаху као сребрне птице, а лишће падаше са дрвећа, под којим ви сеђасте, и мешаиле се с вашом свиленом косом. Војвоткиња Фортуната. — Ви сте песник, Лионардо. Гроф Лионардо. — За то, што сте Ви сами поезија. Војвоткиња Фортуната. — Црвена Куга не беше још гада опустошила кнежевину. Ваздух беше здрав и мирисан, а свет се чињаше да је срећан. Гроф Лионардо. — Ви сте били госпођа тога пролећа и смешећи се газили сте по цвећу. А мали паж, чучнувши испред Ваших ногу, удеси своју лауту и импровизова неку песму. Војвољкиња Фортуната. — На како је све то већ далеко. (Она се мало удали.) — Али сад се са свим добро осећам. Вратићу се у салу за играње. VII. ПОЈАВА Исти, кнез Просперо, један дворанин. Један дворанин. — Кнез Просперо долази сам собом, да се распи га за Вас, дукесо. Његово је Височанство узнемирено због Вас. Гроф Лионардо. — Ево кнеза. Кнез Просперо (обраћајући се маркези Виоланти); Ми хоћемо само да се смеје и пева у овом манастиру, где је наш двор. Свакога, ко није безбрижно весео, треба огерати из оваквога друштва. Грофица Гема. — Али како да не буде човек безбрижан и весео сред свега овога безбрижнога весел)а. Овде има лакрдијаша. Први дворанин. — Има импровизатора. Друти дворанин. — Има балетских играча. Гроф Лионардо. -— Има лепоте. Један пијан дворанин (који је ушао са осталима). Има вина. Кнез Просперо. — Све је тако, али више свега има безбедности. Маркеза Виоланте (иогледавшп пзненадно кроз прозор). — А на пољу има Црвене Куге. (Дворани се згледају и похледају на кнеза Проспера, поплашени)