Нова искра

— 287 -

Грофица Гема. — Доис га, ми и.м ништа нс можемо помоћи. Маркеза. — Улице су, тамо доле, кужне костурнице. Више се не сахрањују мртваци. Толико их много има. Остављају их да трухле на месту, на ком су пали, лицем к небу окренути, заражени за неколико тренутака Црвеном Кугом. Грофица Гема (шапћући|. — Црвена Куга! Маркеза. — Један пролазник, који је познао својега пријатеља, застане да с њим говори. Само што су изговорили неколико речи, а весели пријатељ заљуља се.... И све му лице обли крвав зној. Други дворанин. — Крвав зној! Трећи дворанин. — Јест, у почетку ове чудне и страшне болести, крвав зној облије цело тело и лице. За то су и назвали Црвеном Кугом ову мору, која је тако страшно опустошила државу кнеза Проспера. Грофица Гема. — Половину му је народа поморила. Први дворанин. — Али овде, ми се ничега не бојимо. Овде нас се опасност не може дотаћи. Маркеза. — Од куд можете то знати ? Други дворанин. — Кнез Просперо мудро је предузео све мере обазривости. Он је изабрао, ради чистога ваздуха и пољскога зеленила, овај манастир, у који смо се склонили ми сви с њим. Трећи дворанин. — Па, кад смо далеко од сваке опасности, веселимо се. Ова јс забава дивна. Маске су чудне, смешне, лепе и страшне. Први двораниш — А ми смо млади и живахни. Други дворанин. — Ноћ је кратка, по мом мишљењу, врло кратка. Продужимо је до натмурене зоре. Трећи дворанин. — Ноћ је увек кратка, врло кратка, кад се говори о љубави. (Свирка је пустила тон ниже. Дубоко јечање чује се с поља). Маркеза (трчећи к прозору). — Неке жене јече доле. Треба им помоћи. Помоћи, чујеге ли? (Покуша доиста да отвори прозор). Мркеза (о криком). — Ох! Прозор је запечаћен! Грофица Гема. — Ви добро знате, да је кнез Просперо наредио, да се запечате сви прозори, да не бисмо више гледали жалосне призоре, који се дешавају напољу. Маркеза. — Онда, ја ћу сама сићи и отворити вра га. Други дворанин. — Кнез Просперо је наредио да се сакују велика гвоздена врата, тако, да нико не може изаћи из манас гира, док не добије његово највише одобрење. Маркеза. — Ала је то страшно ! Грофица Гема. — Кнез је врло мудро размислио, да бисмо, може бити, у непромишљеном саучешћу, могли отворити врата некоме с поља. Маркеза. — Тако вам Бога, допустиге ми да помогпем овим женама.

Други дворанин. — То је лудосг, мадоно. Помислите само, да оне могу донети Црвену Кугу у борама својих хаљина, у својим рукама, у својој коси. Трећи дворанин. — Оне долазе из вароши све самих мртваца. Маркеза. — Оне ће умрети од глади, од хладноће и од страха. Први дворанин. — Па је ли то наша кривица? Други дввранин. — Прва је дужност, коју човек има, према самоме себи. Трећи дворанин. — Пре свега треба избећи заразу. Маркеза. — Та, ја се гнушам на вас. Ви сте свирепи и страшљиви, као и ваш господар, кнез Просперо. Први дворанин. — Ми нисмо заслужили оваке увреде. Грофица Гћга. — Мадона, то су оштре речи... Маркеза. — Казала сам вам већ: ја се гнушам на вас. Али нарочито вас сажаљевам. Чујте ме : можете, колико год хоћете, закључавати врата, печатити прозоре и загвараги се иза својих ограда, али нећете спречити Црвену Кугу да не уђе међу вас, кад куцне суђени час на абоносову часовнику. (Она одлази§џ 'Ј .уби се у сали за играње). Други дворанин. — Маркеза Виоланте мора бити да је мало луда. Трећи дворанин (снисходљиво). — ГЈа зар нису такве, више или мање, све жене? Грофица Гема. — Нзена је лудосг кобна. Она је говорила са таквим уверењем, да ми се чинило као да гледам, како на врага улази Црвена Куга. V. ПОЈАВА Исти, војвоткиња Фортуната и гроф Лионардо. Војвошкиња Фортуната је мало бледа. Војвоткиља Фортуната. — Помози Вам Бог господо! Сви (са дубоким, дворским покдоном). — И вама, дукесо. 1 ) Војвоткиња Фортуната. — Врућина је јака, зар не опажате. Мало сам се рђаво осећала у сали, где играју. Тамо је било и сувише буке, и сувише светлости, те сам дошла овамо да потражим мало свежине. Веома сам уморна Гроф Дионардо. — Хоћете ли ми допустити да вас хладим, дукесо? Војвоткиња Фортуната. — Драге вол^е, господине. Од врућине сам веома изнемогла. (Гроф Лионардо узима лепезу из војвоткињиних руку, те је хлади.) Војвоткиња Фортуната спусти се на столицу под црвеним прозором, чији одблесак пада, као црвен зрак, на војвоткињино лице. Она шапуке нешто Лионарду.) Грофица Гема (с ужасним криком). — Гле'те, гле'те! Лице у дукесе Фортуна ге обливено је крвљу! Први дворанин. — Она пада у несвест... Она... Али то је крвав зној... Али то је... ') Треба изговорити цо тадијаноки.