Нова искра

— 248 —

Одмах по заузећу Веограда нод принцом Јевђенијем извршена је ова подела вароши па иемачку или српску, онако исто како је то учињоно пајпро у Варадину (Беи^бсће 81а<11; или Гебћт§; и Вгискепмћапг плп 8егђепЛбгРс1), а за тим у Темишвару (Еез^пп^ и. Ва120П84а<И;). И Вечка влада н војна уирава већ су из ночетка пастојавало да се ова подела изведе у интересу пемачког елемонта, који јо ваљало населити и комо је ваљало дати нарочите привилегије и ставити га под непосредну заштнту највишо војне и цивилне власти. Што со ово нлјо могло одмах у почетку извршпти онако како се хтело, узрок је лежао у томе, што јо 1717. и 1718. годино на све до 1720. Немаца било сувише мало и пгго јо војна управа употребљавала српске становнике за својо иослове, па их је трпела у немачкој вароши, у којој су тада још имали и својих кућа и плацева. Али со доласком председника новоустановљоно Администрације, принца Алоксандра Виртембершког, и ово стање брзо изменило, када је 13. новомбра 1724. год. добошом наређено, да се сви Орби нравославно вере морају иселитк за 24 сахата из немачке вароши. Али со у исто доба и на то назило, да се у Београду не иаселе Немци протестанти, него само Немци католици, како би нарочито католичка црква имала отуда користи. ^ У том иоглоду врло је значајна и ииторесантна наредба Дворског Ратног Савета Веоградској Управи од еепт. 1720. годиие: да не пр;:ма насељенпке сем Немаца и католика, да српску (рацку) и јорменску пародност толерира, али у сваком случају да на то пази да немачко и католичко становништво, са иекључењем гариизона, будо увек јаче од становништва сриског и шизматичког. 3 ) Немачка варош (Оеи1;8сће 84,а(11 Ве1^гас1) имала је своју нарочиту ошптину и општинску управу јога од год. 1721., када јо први пут пристуиила избору свога кмота (Виг^еггаеЈз^ег) и свога одбора или вароигког савета (81а(11;гаЉ). Овај јо избор потврђон у јулу месоцу исте годипе. Али се ово конститујисање политичке општине у номачкој вароши тада сматрало као привремено. Грађани ове варолЈи, погато су се у њој окућили п материјално оснажили, желели су варошку автономију, какву су нмале онда све веће вароши; нрема томе они су радили да стекну правни ноложај какав су имало на,рочнто вароши у Аустрији и Номачкој. Они се иозиваху на раније привилегије грађана Веоградских под краљевима Матијом, Владиславом, царем Лооиолдом I. и на своју улогу цивилжзатора и тражаху исто привилегијо какво су па заиаду. Али им власт не хтеде испунити ову њихову жељу, изговарајуКи со, да јо Веоград иограннчна варош и да није саветно ограничавати утицај војне власти, барем све дотло док ее ио учврсти но/штичко стање према Турској. 3 ) Н. К. К. 1720. маја Р. К. 401. и сеит. 1'. Н. 881.

На продлог Српско Администрације решила су 18. авг. 1728. оба дворска већа, да со пемачкој варогаи у Боограду изда нарочнти „варошки статут," комо би био циљ, да се њиме одлучпо пзврши (регулишо) општпнско п адмннпстративно уређоњо вароши. Цар Карло VI. потврдио је овај „статут" немачко вароши у Београду својпм решењом од 18. Фебр. 1724. Ново варошко устројство ступило је у живот одмах ио царевој санкцпјп и по саопгатењу, које је о томе Дворски Ратни Савет учинио Администрацији. Садржина овога статута, коме је дат назив „Ве^иНгипд' (1ег (1еи^зсћоп 81;а(11; Ве1§та<1" толико је заним- • љива и важна за познавање прилика, у којима со нокадашњи иемачки становници у Београду налажаху за све вромо царске владавине, да ћомо је читаоцима исцрнно саопштити. 4 ). Пре свега је номачка вароиг имала право бирати свога старегаину, такозваног варогаког судију (81а(ИпсМег), који је био гае® варогако управо и као такав водио надзор и |д осталим члановима варогаког савота (бк^гаШ) и над свима варошким чиновницима и обичним службеницима. Магистрат се обнављао сваке дво годиие, и ако се тачно но каже на који начии, да ли избором, да ли постављањем. За градског судију бирају со три каидидата и предлажу се Дворском Каморалном Већу да оно утврди једнога од њих. Овом приликом обраћа со нарочита пажња Администрације на жеље које је Веоградска немачка оиштипа вишо пута изјављивала, тражећи да јој се признају онакве привилегијо какве имају слободне краљевске варогаи у Угарској. Како у Краљевини Угарској — тако се даље каже у овој инструкцији — уоигато постоји жеља за инкорноровањем Србије и Веограда, то би ваљало из новога устројства, за немачку варога Веоград сво нздвојити што иодсећа на муницппално уређење у Угарској, како се становници не би на то научили па доцније и сами тражили да дођу иод управу Краљевине Угарске. У исто доба налаже се Администрацији да може усвојити од одредаба из муниципалног урођења за Угарску онолнко колнко јој се чини иотребно и корисно за уре1)Оњо ново варогаке опгатине у Београду. Од чланова опгатинског савета (Ма^зЂга!) има један да врши дужиост варошког капотана (81а(14ћаир1гаапп), који је уједно шсф варогако полицијо, други варогаког коморника (81;ас11;каттегег), ко.ји има касу и рачунске књиге, а трећи надзорника варогаког кантара (81аси\Уа^ете181;ог), који јо у исто доба имао дужност да приходо од кантара и других мера уноси у варогаку касу и о њпма да иодноси рачун варогаком судији п магистрату. Старање око варогаких болница поверено је такође једном од чланова варогаког савета. 4 ) 0 томе види 1Јап§ег: 8ег1)јеп ип1ег (1ег каЈзегНећеп Ке^егип^ уоп 1717.—1730. 8ерага1а1)(1гиск ;шз (1еп МЈисШш&сп сХев К. К. Кгхе^аА гс Л пуз , Меие ?о1§:е, 111 1?аи(1, \\'1еп 1889. Стр. 204.