Нова искра
— 249 —
К. М. Црнчић
Волики беложник (8к(Н-№о1;аг или 81;а(11г8уп(1ш18) води варошки записник и саставља тестамента и инвентаре. Како со варогаи признаје право да можо имати и своју заставу, то она можо поставити и варогаког поручника и варошког барјактара, али се ове дужности морају вршити боснлатпо. Ради бол.е контроле варошког тржишта, варога може себи изабрати нарочитог судију за надзор варошког тргаита (МагИпсМог), али мора на њсга добро пазити, да но би чинио изгредо, јер би њогова самовоља могла гакодити пијаци и цени животних намирница. Сем тога, варога има право да поставља кантарцију, 4 ноћна стражара (боктора), оџачара и потребне стражаре за јавну безбодност. Даљо јој се нарочито дозвољава (в1с!) да може набавити варогаки сахат и да може за њогово чишпење и регулисање унети у варошки буџет парочиту за то одређену суму новаца. За тим се прнзиаје вароши право да може о свом трошку поставити нарочитог немачког учитеља, коме ће бити дужност да обучава децу немачком језику. Магистрату троба народит* да огатро мотри, да со у гаколи не би нродавали продмети на другом ком јозику, сом на немачком и латинском/). Варонг је имала двапута панађур: на Иван-дан и на дан Св. Симона и Јуде (28. октобра по нов.), за тим три пазарна дана преко недоље. Она је имала ове ириходе: од таксе за добијањо грађапских права (Впг^еггоИо) 10 Фор., од ни.јачне таксо, кантарине, ошнтпнске трогаарине, таксо од гостионица, дућана, радионица и т. д. Магистрат је имао нраво да нодиже бараке и точи вино о Ускрсу, Духовима и Вожићу по 8 дана; да иаплаћује од заоставгатине умрлих, од свако Форцнте по 1 крајцару таксе при правл.ењу тестамоната и инвентнрању имања и т. д. 5 ) О томе ће вп говормти опшириије у одсеку: Школа м црква.
Риг.лри
Молбу номачко варогаи, да се ослободи сасвим од трогаариио, већа нису уевојила. Глоба, гато је наплаћивана од кажњоних лица, улазила јо у варогаку касу и нијо се смола давати ни варогаком судији, нп синдику пи осталим члановима варогаког суда, који су зато били ослобођони од контрибуције и узимања војника у стан. Иначе су чланови варогаког суда морали плаћати све дажбине као и остали грађани. Односпо осталих жеља, гато су их стаповници номачке варогаи поднели цару н Дворским Већима, регаено је: да се баштниске књиго но могу нредати варогаи ного да имају и даљо остати код каморално власти; да се право мача (Јиз #1а(Ш) не може устунити варогаи, него да се сва тешка криминална дела и даљо морају извиђати и судити у Земаљском Аудиторијату; да се варогаи допугата увођоње пожарних нравила и то онаквих каква су уведена у варогаи Врну; да се магистрату остављају ЈитсНс1ло пппог и сво новчане казно које би отуда потицале, али да саивае шајогез спадају у надлежност Администрације; да нико не сме вргаити два заната и да се од овога правила изузимају механџијо које могу у исто доба управљати ма какав занат; да со бро.ј гостионица (којих је тада било само у Дуиавској варогаи 140) сведе на 48; да се варогаи допусти, да можо имати своја нарочита варогака правила (К,е^и1ашеп1;); да се ограничи број Вооградских Јевреја и да се ови натерају да морају плаћати такозвани јеврејски порез (То1егапг^е1(1 или Ји(1еп81;еиег); да се варогаи уступи јодан повоћи плац за грађењо варошке болнице и да јој се допусти купљењо прилога за болнички фонд , за који ћо дрзкава дати 600 Фор.; да се магистрату донусти да може постављати варошког Физикуса са годигањом платом од 160 Форината, варогаку бабицу и два варошка берборина и, сем тога, да можо држати јодпу варошку апотеку; да се вароши допусти да може држати једну воденицу поред воћ ностојећих државних воденица, али да за њу има да плаћа уобичајону таксу; да јој се уотупи бесплатно онолико празних и неупотробљивих плацева н ливада, колико јој буде требало; да со вароши не може дати право за подизање кречаиа и цигљана, пошто се овим правом нскључиво користи држава, али да јој со креч и цигла морају дати по јевтнну цену из државних кречана и цигљапа и, најносле, да со Веограђаннма обећа, да ће им се доцније признати нарочите привилегије и да ће добити ширу автономију, и то онакву каква одговара значају Београда као пограннчног града и као нрестонице тако велике ировинције, каква је Краљевииа Србија.